По историјској грађи из државног архива у Задру
Још за вријеме свог живота Његош је подигао капелу на врху Ловћена. „Ову је цркву саградио владика“, како нам прича Медаковић, „у тој намјери да он буде сахрањен у њој, на оној висини, која је највиша у Црној Гори и од куд се виде понајвише само србске земље и сиње море“.
Његошеви савременици се не слажу у датуму подизања те капеле. Неки тврде да је подигнута 1843.г. неки 1845.г. а неки чак 1846.г. Ристо Ј. Драгићевић је савјесно трагао за подацима у документима Државног архива на Цетињу да би расвијетлио ово питање али му није пошло за руком да нађе о том ниједан савремени архивски документ.

Ми смо наишли у Државном архиву у Задру на неке историјске податке из којих ће се видјети кад је Његош саградио капелу на Ловћену.
Окружни Которски поглавар Габријел Ивачић доставио је 18 маја 1845. г. под бројем 377/п. један извјештај Губернијалном предсједништву у Задру. Ивачић је већ тада био од својих повјереника обавијештен да ће Његош да подигне цркву на најуздигнутијем ловћенском врху Штировнику. Требало је да Његош почне са изградњом те грађевине што је могуће прије. Он је то крио и правио се као да не зна ком свецу треба да посвети ту цркву. Неки су вјеровали да ће она „бити назван црква Светога Петра или Светога Луке љуботињског“. На крају свог извјештаја Ивачић напомиње да е Штировник, на коме треба да буде саграђена та црква, налази на црногорском земљишту и обећава Губернијалном предсједништву да ће поднијети тачније податке чим буду извршене припреме за подизање те грађевине.
Губернијално предсједништво у Задру сматрало је за своју дужност да извијести Предсједништво Главне команде команде о Његошевом подизању капеле на Ловћену; оно је у свом извјештају од 24 маја, под бројем 1203/п. изјавило да у Црној Гори намјерава да се подигне црква на Штировнику, на највишем врху Ловћена, поврх града Котора, и да је Његош по исказима неких доушника одлучио да што прије започне радове на тој грађевини.
Исте вијести доставило је задарско Губернијално предсједништво 13 јуна, под бројем 1367/п. и у Беч грофу Јозефу фон Седлинцком и грофу Карлу Инцагиу.

21 јуна поднио је Ивачић, под бројем 464/п, Губернијалном предсједништву у Задру доста опширан извјештај. Ту је између осталог ријеч у о капели на Ловћену. Његош је. према Ивачићевим излагањима, у понедјељак 16 јуна отпочео да прави нову цркву на најузвишенијем ловћенском врху. Под утицајем „ноћних визија“ изабрао је за њу планинско мјесто које је неподесно за становање. Још тада није био одлучио ком свецу треба да је посвети. Та ће се црква, по Ивачићевом мињљењу, моћи видјети из велике даљине. Изгледало је да Његош прижељкује да она привуче пажњу удаљених народа да би се они још „боље увјерили у љегова религиозна осјећања“. Она може да буде путницима „водич из велике даљине“, јер они помоћу ње могу“да сазанју прави положај Црне Горе“. Њена дужина за износити „око 12 лаката“ и имаће пропорционалну ширину.
Губернијално предсједништво у Задру ставило је 27 јуна на знање Предсједништву Дворске канцеларије и Јозефу фон Седлинцком да је Његош 16 јуна заиста почео да гради цркву на највишем врху Ловћена и да се заправо још не може са сигурношћу знати шта он хоће да постигне овом грађевином.
30 јуна доставњена је новинама „Allegmeine Zeitung“ забиљешка следеће садржине: „Према најновијим извјештајима са Цетиња, Владика се, као што се прича , по руском савјету, одједанпут изјаснио потив планираног припајања Црној Гори неколико албанских горштачких племена и шта више изјавио да становницима Груде и Хотима да неће бити у стању да их довоњно заштити од једног Турског војничког корпуса. Сада Владика гради на брду Ловћену, на помолу Котора, уза саму аустријску границу, једну цркву на којој је рад већ отпочео. Наслућује се шта Владика заиста жели да постигне овом грађевином“.
Јефто Миловић
Историјски записи, 1951.