У Хиландару
питам за оца Арсенија
монаха у сурој ризи
кога памтим
још од првог доласка
Кажу да је узео завет молчања
и да већ поодавно
никога не виђа
и ни с ким не проговара
Кад је његов народ
највише говорио
а најмање знао шта прича
обрекао се да ћути
Али можда ће тебе примити
и с тобом изговорити коју
само морамо да га питамо
Ускоро у келији молчалници
после немог загрљаја
и подужег ћутања
Арсеније проговори
Је ли умро Васко Попа
Погнух главу
уместо одговора
а тишина опколи његове речи
и зацари још дубљи мук
Он заустави бројанице
и тако ми навести
да је време растанку
Као да се из једног живота
враћам у други
једва чекам да објавим
шта сам чуо
и као да сам га на оном свету
затекао здрава и жива
довикујем у небеса
Радуј се Васко Попа
Извор: Портал Патмос
