Масонерија је једно од најпознатијих и најтајанственијих братстава на свијету. Говори о моралу, толеранцији и раду на себи, али га вјековима прате приче о тајним ритуалима, утицајним члановима и скривеним центрима моћи. Гдје престаје мистерија, а почиње стварност? Ко су црногорски масони, ко може постати члан и каква је њихова улога у друштву- разговарали смо са Вањом Мугошом, Великим мајстором Велике ложе Црне Горе.
Коријени савремене масонерије најчешће се повезују са средњовјековним удружењима каменорезаца и градитеља који су подизали цркве, катедрале и друге монументалне грађевине. Организовани развој савремене масонерије посебно се везује за почетак 18. вијека, када су постављени темељи њеног институционалног дјелованја.
Један од важних докумената у том процесу била је Андерсонова конституција из 1723. године, која је уредила правила организације и понашања чланова и нагласила принципе вјерске толеранције и личног усавршавања.
Масони су слободни људи на добром гласу, каже Мугоша. Приликом уласка у братство они се обавезују својој држави, својој породици и друштву. Чланство подразумијева различите степене – ученика, помоћника и мајстора – а пут до ложе, према масонским правилима, подразумијева прихватање одређених принципа и обавеза.
Не „зидају” политику, али су у њој: Ко су, шта раде и како функционишу масони у Црној Гори
Масонерију и данас прате бројна питања. Њени симболи, ритуали и правила, који нијесу у потпуности доступни јавности, подстичу интересовање, али и теорије завјере. Посебну пажњу изазива питање стварног утицаја овог братства на политику, економију и друштвени живот.
У Црној Гори дјелује Велика ложа масона Црне Горе, која се представља као регуларна масонска организација.
Мугоша наводи да су масони присутни у различитим сферама друштвеног живота Црне Горе, укључујући и политику, али истиче да не дјелују као организовано братство које спроводи политичке циљеве, већ да евентуални утицај остварују као појединци.
Једно од историјских питања које се често отвара јесте и однос Петра II Петровића Његоша према масонерији.
Његош се понекад доводи у везу са овим братством, између осталог због блискости са Симом Милутиновићем Сарајлијом. Мугоша, међутим, истиче да нема доказа који би потврдили да је Његош био члан масонског братства.
Масонерија тако остаје на раскршћу принципа које заступа, тајни које чува и питања о утицају на друштво – а дилема колико у свему томе има мита, а колико стварне моћи, наставиће да интригира јавност.
Извор: РТЦГ
