Не знам јесу ли из техничке службе стадиона „Рајко Митић“ били необавјештени у вези пласмана Србије на ЕП – који још није званично реализован, или су толико примитивни да су мелодијом „Марш на Дрину“ намјерно провоцирали управо пораженог противника и њихове идеолошки затроване навијаче, по систему: „Белведер“ се „Дрином“ избија?
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Ајде што смо цијелим током утакмице морали да слушамо путујући циркус Мила Ђукановића (читај: групу која се представља као навијачи репрезентације ЦГ) и њихове белведерске балалајке, али „Марш на Дрину“ као израз тријумфа у квалификацијама, послије утакмице која још ништа није одлучила, а највјероватније као провокација тиму који је већ поражен, или као одговор на музички нацизам „монтенегрина“?
Па не иде то тако. Па није Београд – цетињска улица. Није Србија повалија из које одзвања ехо свакакве будалаштине коју неко узвикне.
Не може „Маракана“ да се спушта на ниво ДПС провокатора. Јоветић и другови су поражени на терену, у витешком надметању у ком је побједио бољи тим.
Све што је послије тога услиједило требало је да буде почаст пораженом противнику. Нарочито ако долази из земље чији је сваки други или трећи становник – ваш сународник.
До читања у сљедећем броју.
