С правом је прије мање од пола године била општа критика на рачун најјаче просрпске странке на Kосову, због јавног позивања на бојкот избора; коначни резултати су признати, а Срби, чини се, остали без својих представника у локалним парламентима.
Пише: Велибор Марковић, адвокат/Фејсбук
Kод нас, са оваквим ,,мозговима“ (мисли се на Новака Аџића, прим. уредник), ситуација може бити још гора.
Избори су сваке неколике година, а попис сваке неколике деценија. Због тога, ако би они који се изјашњавају као Црногорци послушали овог доскора лажно представљеног др наука, могло би испасти да Црна Гора остане без или са мањим од стварног броја Црногораца. Па умјесто пријетњи Србљима да ,,ако им се не свиђа у Црној Гори, могу и они на тракторима у Србију“, овај и њему слични ће их симболично ,,протјерати“ – не физички, али зато хоће национално.
Истина, тако ћемо се вратити на стање до 1945. године, када су сви Црногорци (мимо Арнаута) били Србљи, а Србљи задовољно трљати руке уз причу како је свакако црногорска нација измишљена у Јајцу или још ружнију да је ,,Kоминтерново к..иле“, као и обистинити предвиђање Матије Бећковица према којем је ,,црногорска нација настала пошто сам се ја родио и нестаће прије него што умрем“. Па ће послије да нам за нестанак буду криви Србљи, а не овакви ,,велики“ Црногорци.
Иако им је фино отац Гојко Перовић једном приликом на Цетињу, на питање једног ,,великог“ Црногорца, постоји ли црногорска нација мудро одговорио ,,јеси ли ти Црногорац? Ето видиш да постоји“. На страну сва непринципијелност и лицемјерје бивше власти и оваквих њених послушника: када им је требало, позивали су на што већи излазак уз фразу како је гласање ,,грађанска обавеза“, а сада када мисле да им не треба (и попис је један вид избора), позивају на бојкот; више им није грађанска обавеза. ,,Принципијелно“, а у конкретној ситуацији баш ,,интелигентно“ и ,,у корист“ нас Црногораца, ада но што! Зато треба Србљи да га подрзе, аплаудирају му и захвале му се због овакве ,,високоумне“ изјаве.
