Марко Даковић рођен је 20. фебруара 1880. године у Грахову. Кратко присјећање на његов живот и политички рад доноси Миомир Ђуришић на сајту Митрополије црногорско-приморске.
Марко Даковић је једна од најистакнутијих личности у политичком животу Црне Горе, народни трибун и адвокат. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију и Правни факултет у Београду. Незванично је прозван вођом Младе Црне Горе.
Један је од оснивача удружења црногорских студената на Универзитету у Београду. Био је први предсједник Клуба црногорске универзитетске омладине који је критички био настројен према режиму краља Николе. Поменуто удружење је издало прокламацију под називом Ријеч црногорске универзитетске омладине, којом је изнијет став поводом усвајања првог црногорског устава. Један од потписника је био и Марко Даковић. 1906. године црногорски студенти су издали и другу прокламацију која је разочарала књаза Николу и Владу. Резултат тога је био подизање оптужнице против студената, међу којима је био и Марко. Оптужница их је теретила да су својом прокламацијом увриједили двор. На суду су се од студената истакли Петар Ражнатовић, Радоје Чобељић и Марко Даковић који је говорио четири сата. Вијеће Обласног суда на Цетињу којим је предсједавао судија Митар Вукчевић и чланови судског вијећа: судије Јанко Дрљевић и Душан Филиповић, одлучило је да студенте ослободи оптужбе. У бомбашкој афери 1907-1908. године, Марко је осуђен на смрт у одсуству, али је општом амнестијом 1913. године помилован од краља Николе.
За вријеме Првог свјетског рата, Марко је интерниран у логор Карлштајн, гдје је остао до слома Аустроугарске. Марко је на изборима за Велику народну скупштину српског народа у Црној Гори 1918. године изабран за посланика, а био је и члан Извршног одбора скупштине. Марко је био и народни представник у Привремено народно представништво 1919. године. У Краљевини СХС није био члан ниједне политичке странке, а 1923. године образовао је Групу независних посланика.
Поред политике, Даковић се бавио и адвокатуром у Подгорици. Послије мартовског пуча, ушао је у владу генерала Симовића као министар без портфеља. Послије априлског слома, при путу у емиграцију авион у коме се налазио Даковић је срушен изнад Атине, а он је том приликом погинуо.
Извор: Миомир Ђуришић/Митрополија
