Миодраг Маринковић из косовске НВО Центар за афирмативне друштвене акције изјавио је данас да је у последњих десет година број српске деце у основном и средњем образовању на Kосову смањен за 10.000, што указује да је покрајину напустило око 40.000 Срба.
Маринковић је агенцији Бета казао да је пре десет година на Kосову живело 120.000 Срба, а да их је данас око 80.000.
„Према званичним подацима Школске управе Министарства просвете Републике Србије, 2012. године на Kосову и Метохији је основно и средње образовање похађало 25.000 српских ђака, а десет година касније тај број износи 15.000. Дакле, ми смо за десет година изгубили 10.000 ђака“, рекао је Маринковић.
По његовим речима, Срби одлазе с Kосова због лоше безбедносне ситуације као и због немогућности да дођу до запослења.
„Осим због лоше безбедносне ситуације, српске породице напуштају Kосово из економских разлога, као и због непотизма и корупције. Имамо пример једног одељења из митровачке гимназије, смер природно-математички, где је од 21 ђака њих 17 отишло с Kосова после матуре. Ово су веома забрињавајући подаци“, казао је Маринковић.
Додао је да исељавање с Kосова непрекидно траје и да Срби премештају у централну Србију чак и кости својих преминулих.
„Српска гробља се и даље скрнаве, због тога се Срби све чешће одлучују да кости својих предака изместе с Kосова“, рекао је он.
На питање Бете где одлази 900 милиона евра колико Влада Србије сваке године издвоји за Kосово, Маринковић је рекао да се тај новац не улаже за повратак расељених.
„Део тог новца иде на плате, а постоје и назнаке да се ради нека инфраструктура. Нисам сигуран да се финансирају програми подршке бизнису, пошто се на терену то веома мало види. Повратак расељених никада није био приоритет ни Београда ни Приштине. Велики део српске имовине и даље је узурпиран од стране Албанаца“, истакао је Маринковић.
Додао је да код косовских власти не постоји никаква жеља да се створе услови за повратак расељених.
„Kосовско Министарство за повратак увек је било у рукама Срба, али су ефекти више него скромни. Такође, ни власти у Београду никада нису инсистирале на стварању услова за повратак расељених“, оценио је Маринковић.
Упитан да прокоментарише одлуку председника Србије Александра Вучића да прихвати имплементацију француско-немачког плана за решавање косовског питања, Маринковић је рекао да предности и мане тог плана могу да се дефинишу тек када се одлучи каква ће се права дати Србима на Kосову.
„Уколико тај процес створи механизме који ће помоћи Србима да остану на Kосову, онда тај план може бити добар. Тренутно, тачке тог плана нама на терену ништа не значе. Рано је рећи да ли је тај план добар или лош“, казао је Маринковић.
Истакао је да је Србија повукла црвене линије, и да се неће тражити формално признање независности Kосова.
„Партија на власти би изгубила изборе уколико би признала независност Kосова. У Уједињеним нацијама главну реч ће водити Kина, која ће због проблема с Тајваном ставити вето на пријем Kосова у УН, као и Русија која ће и преко Kосова наставити да се супротставља Западу“, закључио је Маринковић.
Извор: Бета.рс
