Proteklu nedelju je obeležila proslava 120 godišnjice postojanja Politike kao našeg najstarijeg dnevnog lista. Održana je prigodna svečanost u Sali zadužbine Ilije Kolarca, izašao je tom prilikom i poseban boj posvećen ovoj velikoj godišnjici a stigle su i mnogobrojne čestitke i želje za buduće dane ovoga lista. Jubilej je održan pod sloganom Politika- kao svedok i čuvar vremena uz svečarsko naglašavanje da je ona i danas jedan od glavnih čuvara profesionalonog i objektivnog novinarstva bez obzira na niz padova i iskliznuća koji su obeležili životni vek ovog glasila
U pozdravnom govoru direktorka Politike Mira Glišić-Simić je istakla da je na sadašnjim vlasnicima u urednicima da pravdoljubivu slobodu Politike brane i čuvaju i tako sačuvaju tradiciju za budućnost. U čestitki A. Vučića se kaže „ Buntovna i ponosna , uvek svoja i jedinstvena Politika će uvek biti jedna od živih institucija naše zemlje, izvor kvalitetnih informacija i svojevrsna škola koja obrazuje ne samo novinare, već i svoje čitaoce. Ostajući neokrnjena trendovima tabloidnog novinarstva i verna specifičnom stilu izveštavanja i profilu čitalačke publike.
Politika je uvek uspevala da informiše javnost tačno i brzo držeći se etike profesije i najviših novinarskih i uređivačkih uzusa, koji su danas retki i u mnogim svetskim medijima“. V.D. glavnog i odgovornog urednika Politike se takođe osvrnuo na “svetlu“ tradiciju ovog lista. “Programski okvir iz 1904 godine bio je kratak i jasan. Politika ne treba da trči za senzacijama, mora da bude informativna i pouzdana, da lične odnose tretira „ bez žuči i uvreda“ i da tekstovi na njenim stranicama budu pisani čistim jezikom i korektnim stilom. Politika je prva dala primer novinarstva koje pravi razliku između političke borbe i klevete, između šarlatanske retorike i naučno utemeljene argumentacije. Prema rečima velikog Jovana Dučića Politika je udarila temelje jugoslovenskom žurnalizmu, odredila status novinarstva i dala mu ugled“. Marko Albunović je takođe rekao da je Politika imala svoje uspone i padove, skretala sa puta i vraćala se na njega, gubila poverenje i ponovo ga zadobijali naveo čuvena načela iz uvodnika prvog broja politike O zadacima nezavisne štampe.“ Da slobodno pretresa sva javna pitanja, bez gneva i bez pristrasnosti, da pravednom kritikom vladinog rada potpomaže opoziciju: da svojom lojalnošću i nepristrasnošću štiti vladu od neosnovanih napada opozicije, da podjednakom revnošću deli udarce i desno i levo od sebe“.
Kada se danas sagledaju ove reći Bizmarka o dužnostima nezavisne štampe iz ovoga uvodnika i listajući svečani broj Politike posvećen njenoj 120 godišnjici može se sa puno prava i slobodno reći da je Politika danas veoma daleko od poštovanja i primenjivanja ovih bazičnih načela nezavisne štampe bez obzira što nas na celoj strani ovog broja Suzana Vasiljević- savetnica za medije Predsednika Srbije uverava da živimo u društvu apsolutnih i do sada neviđenih medijskih sloboda kakvih nikada nije bilo u istoriji Srbije. Ceo ovaj jubilarni broj je prava i rečita metafora o sadašnjoj nedostojnoj ulozi Politike u našem društvenom i političkom životu jer je ona postala prava oglasna tabla i ordinarno propagandističko sredstvo u rukama naprednjačkog režima i A. Vučića. On u Politici gotovo svakodnevno zauzima centralno mesto a njegovi nastupi i beskrajni monolozi se štampaju ekstenzivno na nekoliko strana. Pozivanje na poštovanje novinarske etike, pravdoljubivu slobodoljubivost Politike, buntovnost, kvalitetno , brzo i tačno informisanje, utemeljenu i naučnu argumentaciju , nepristrasnost danas izgleda otužno i u potpunosti neopravdano .Jer od pominjanih osnivačkih načela o nezavisnoj štampi ostala je samo dosledna lojalnost naprednjačkim vlastima i vezanost za propagandističko podržavanje svakog megalomanskog i istorijski nikad viđenog poduhvata A. Vučića.
Time se Politika pridružila ostalim režimskim medijima koji stvaraju i nastoje da održe bizarni i anahroni kult velikog vođe koji brutalno krši Ustav ove zemlje razarajući elementarne demokratske i civilizacijske principe. Nažalost Politika nije ostala ni neokrnjena trendovima tabloidnog novinarstva jer njeni komentatori i kolumnisti a pre svega Mirjana Čekerevac, Dejan Spalović, Aleksandar Apostolovski i Bojan Bilbija samo preuzimaju obrasce obračunavanja sa opozicijom i njenim liderima koji su već uspostavljeni u tabloidima kao što su Informer, Alo, Kurir, Srpski Telegraf. Nisu pošteđeni ovakvoj vrsti „ objektivnog i nezavisnog „ novinarstva ni ostali akteri našeg političkog života koji imaju kritički odnos prema aktuelnoj naprednjačkoj vlasti. Naravno novinari Politike to čine umivenije , sofisticiranije i na prihvatljivi način ali se u suštini njihov pristup ne razlikuje od već zadatog i oblikovanog pristupa koji diktiraju tabloidi.
Pored ovi uvek budnih komentatora kao glavni kolumnisti Politike često se javljaju istaknuti funkcioneri i poslanici SNS-a Vladimir Đukanović i opskurni Nebojša Bakrec .Evo samo nekoliko primera koji mogu da govore u prilog tvrdnje da politika prati uspostavljenu tabloidnu političku i medijsku agendu. „ Pojedine društvene i političke grupacije stvorile su političke pokrete pokušavajući da da masovna ubistva iskoriste kao političku upotrebnu vrednost. Zato je Vučić sa tolikom količinom političke moći koju poseduje poslednji koji bi trebalo da hamletovski razmišlja: kopati ili ne kopati(odnosi se na rudu litijuma) pitanje je sad . Ispod nas je zakopano zlato 21 veka i to nije naučna fantastika, niti su politička naklapanja niti Vučićevi spinovi. Srbija je strateški ravnomerno raspodelila svoja prirodna bogatstva prema geopolitičkim odnosima snaga „ kaže Aleksandar Apostolovski . Za njim ne zaostaje ni Bojan Bilbija „To ne treba nikoga previše da čudi. Svojevrsni“ poredak nasilja“ ovde je uspostavljen posle 5.Oktobra 2000 godine, kada su „mirni demonstranti“ silom upali u državnu televiziju i druge institucije, ali i javna preduzeća, zapalivši i Skupštinu i RTS. Kada su šišali i tukli sve koji ne misle kao oni, a najveća žal im je ostao za tim što se nikada nije desio“ 6.Otobar“. Zato ga najavljuju sada, da bi ljudi koji ne pripadaju njihovom „elitnom klubu „ učili plivanje leđnim ili prsnim stilom po Savi i Dunavu, A nekad i podvodno. Kako je moguće da se otvorene pretnje nasiljem upućuju svim neistomišljenicima, pa čak i Predsedniku države-da može glava puškom da mu bude otkinuta, ili da će raskomadani završiti u šahtu sa svojom decom: kako smo došli do toga da mržnja i pretnje, ali samo nasilje budu gotovo legalizovani u ovom društvu“.
Zaista kako smo došli do toga da ovakvi tabloidni iskazi budu štampani u „nezavisnoj“ i slobodoljubivoj Politici a jasno je da im je mesto u Informeru ili nekom drugom režimskom tabloidu. Kao dodatni prilog navešćemo i nekoliko rečenica nezaobilaznog Dejana Spalovića.“ I navodna krađa na izborima koju su neki “ustanovili“ i pre održavanja glasanja treba da bude batina kojom će pokušati da disciplinuju nepokorni Beograd. Ali sa ciljem da se ponište izbori, već da se Srbija primora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, uvedu sankcije Rusiji i da se suzbije jačanje ekonomskih odnosa sa Kinom“. Ovo je samo nekoliko izričitih i očiglednih primera da je lojalnost propagandističkoj agendi koju je A. Vučić uspostavio nakon njegovog dolaska na vlast i preuzimanja svih poluga upravljanja našim društvom izrazito prisutna u većini režimskih medija ali i na stranicama Politike . Ona je očigledno otvoreno svrstana uz vladajući režim što ne bi bio prvi slučaj u njenoj istoriji. I to nije jedan od padova i iskliznuća kako se to prigodno govori, već je to apsolutni sumrak sadašnje poslušničke uredničke koncepcije koju možemo videti svakodnevno na stranicama Politike. Ova tvrdnja se ne može osporiti ni činjenicom da se ponekad i veoma selektivno pojave i tekstovi koji sadrže jasne kritičke tonove i kritički odnos prema politici aktuelne vlasti i delovanju A. Vučića.
Ali to je samo deo neubedljivih nastojanja da se samo fingira pluralitet mišljenja i na taj način Politika prikaže da primenjuje „objektivan i profesionalan “odnos u tretiranju najvažnijih tema i delovanja opozicije koja je apsolutno marginalizovana kao što je to i u svim ostalim pro-režimskim medijima. Način na koji je obeležen ovaj jubilej dodatno pokazuje da je opoziciono i kritičko mišljenje u potpunosti skrajnuto i obezvređeno, jer niko iz opozicije ili iz redova uglednih kritički orijentisanih intelektualaca nije dobio priliku da kaže nijednu reč o 120 godišnjici osnivanja Politike. Ceo jubilej je bio prava prilika da se još jednom pokaže otvorena podrška i lojalnost A. Vučiću i njegovoj naprednjačkoj oligarhiji i političkoj klijenteli.
Kada se rukovodstvo Politike danas zdušno poziva na slobodoljubivost, objektivno informisanje, tradiciju „nezavisne“ štampe onda bi moglo da poredi kako je Politika izveštavala ovih dana o protestima studenata nakon izborne krađe na vanrednim izborima Decembra 2023 godine, a koji je način Politika informisala tadašnju javnost u vreme jednopartijskog sistema socijalističke Jugoslavije o studentskoj pobuni juna 1968 godine. Tada je Politika donela obiman tekst pod naslovom-Demonstracije studenata u Novom Beogradu-Zahtevi studenata: Veća zaposlenost, samoupravljanje, poboljšanje uslova života i školovanja. A danas je vest o protestima studenata i mladih ljudi potpuno skrajnuta i sporadično objavljivana na dnu stranice u samo nekoliko rečenica. Toliko o poštovanju tradicije i čuvanju i svedočenju o duhu jednog vremena. I takav odnos ne treba da nas mnogo čudi jer on je samo izraz neprihvatljivog i diskriminatorskog odnosa koji Politika ima prema opozicionom i kritički opredeljenom delovanju i mišljenju u našem društvu i političkom životu. Još jednom ćemo navesti da u načelima o zadacima nezavisne štampe koji su objavljeni 1904 godine se govori o pravednoj kritici vladinog rada i pomaganju opoziciji, ali i da je potrebno svojom lojalnošću i nepristrasnošću štititi vladu od neosnovanih napada. Ali kada se sagleda sadašnja pozicija i delovanje Politike jasno je da je ona u prvi plan stavila pre svega lojalnost naprednjačkoj vlasti i služenje jednom režimu koji je apsolutna negacija svih demokratskih načela i na taj način je u velikoj meri ugrožena tradicija i ugled našeg najstarijeg dnevnog lista.
Marinko M. Vučinić
Izvor: Pokret za odbranu KiM
