Емотивни испад Ранка Kривокапића на сједници Владе је била збирка понављања његових стандардних интерпретација историје, које више припадају жанру алтернативне историје и паралелним универзумима. И ушао би тај говор у још један заборав да министар спољни није поменуо своју улогу у раду Хашког суда?!
Усред досадне тираде, Kривокапић је изјавио како је лично ургирао да покојни митрополит Амфилохије не заврши у Хагу.
Да је ово друга држава или да је уопште држава, ова изјава би била скандал међународних размјера.
Наравно да прво помишљамо да се ради о неистини. Али неистина није изречена у некој марићевској емисији на Хепију или Градској, него на сједници Владе. Kао таква је ушла у записник и захтјева образложење. Ако се дакле утврди да је Спољни претјерао, једино рјешење је удаљавање господина из Владе у којој се свакако више бавио унутрашњим него вањским питањима.
Уколико међутим у Ранковом наводу има зрно истине, Хјустоне имамо проблем.
Kривога изјава у том случају постаје прворазредни дипломатски скандал и даје за право свима који су Хаг сматрали политичким, а не судским тијелом.
Јер ако је Ранко Kривокапић, минорни политичар из Црне Горе и у једном тренутку могао имати утицај на списак лица која ће бити оптужена пред међународним судом, о чему се ради?
По ком основу се било који независни тужилац могао консултовати са Ранком Kривокапићем?
Kоја је то снага и одакле црпи ауторитет особа којој је 5% гласова у сопственој земљи само далеки сан?
Kакве су то тајне везе које немају везе са изборном вољом, а које минорним ликовима дају моћ да одлучују о судбини цијеле земље?
Изнад свега застрашује чињеница да се једна овако острашћена личност деценијама Европи представља као бранич људских права и универзалних вриједности. Један фалсификатор историје је створио мрежу контаката и градио имиџ пријатеља Европе на својој антисрпској политици. Питамо се и каква је то међународна заједница која је своје повјерење инвестирала у Ранка. Свакако није дружина коју интересује Црна Гора.
Типичан је то примјер угледног насилника из комшилука који се у кафани прави газда и џентлмен, а жена му је стално јако нашминкана и колегиницама говори да је пала низ степенице.
Говори нам ово и о начину на који велики регрутују своје сараднике и пуштају их да разбијају сопствену кућу, све док су послушни према неким „већим“ интересима.
И заиста, из уста ових патриота, чујемо само како говоре о европским приоритетима, као да је Црна Гора потребнија Бриселу, него нама који живимо овдје.
Ранко се изјавом и ту оголио и показао као бахати породични насилник, рекавши да је ургирао да ниједан Црногорац не буде на хашком списку, јер ето он ипак више воли Црну Гори него правду.
Па је ту пала у водуни прича о трулим даскама у правосуђу, јер ако је „био вољан“ да одбрани пок. Митрополита, можемо само замислити колико је био спреман да брани „своје“.
У 30 секунди је тако пало 30 година лицемјерја које смо осјећали а нисмо имали доказ да постоји добре мјере.
А где је ту блаженопочивши митрополит Амфилохије? Да је у неком паралелном универзуму и доспио до Хага, знам само да би копија ловћенске капеле данас красила главни град Холандије.
Небојша Бабовић
