Manastir Savina, Pravoslavni identitet

Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, u saradnji sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom i Pravoslavnim bogoslovskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, objavila je kapitalnu publikaciju Manastir Savina u XVIII veku. Pravoslavni identitet i mletačka vlast, autora Marine Matić.

Kom­pleks ma­na­sti­ra Sa­vi­na ob­u­hva­ta tri cr­kve. Dve ma­nje, Cr­kva Us­pe­nja Bo­goro­di­či­nog i Cr­kva sve­tog Sa­ve, sma­tra se, po­ti­ču iz sred­njeg ve­ka, dok je tre­ća, Veli­ka cr­kva Us­pe­nja Bo­go­ro­di­či­nog, po­dig­nu­ta u XVI­II ve­ku i ona je u sre­di­štu na­šeg in­te­re­so­va­nja u ovoj knji­zi.

Iz­ra­zi­ti zna­čaj i ulo­ga ko­ju je imao ma­na­stir Sa­vi­na u Bo­ki Ko­tor­skoj od mle­tačkog za­u­ze­ća Her­ceg-No­vog do pa­da Re­pu­bli­ke (1687–1797) opre­de­lio nas je za ovu te­mu i po­sve­ćen is­tra­ži­vač­ki rad. Cilj je bio da se stek­ne sve­o­bu­hvat­na, sin­te­tič­na sli­ka tog slo­že­nog pe­ri­o­da u mul­ti­kul­tu­ral­noj i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­noj Bo­ki Kotor­skoj. Kroz takvu celovitost tre­ba­lo je da se spo­zna i upot­pu­ni kul­tu­ro­lo­škoso­ci­o­lo­ška i umet­nič­ka pred­sta­va o Sa­vi­ni, ali i da se uka­že na spe­ci­fič­no­sti lo­kal­ne sre­di­ne i nje­nog ge­ni­us lo­ci, zna­čaj­nih za okvi­re u ko­ji­ma ma­na­stir de­lu­je.

Ko­ri­šće­nje va­žnih tre­zo­ra iz­vor­ne gra­đe omo­gu­ći­lo nam je da obo­ga­ti­mo sa­gleda­va­nje i raz­u­me­va­nje zgu­snu­tih dru­štve­no-isto­rij­skih i ver­sko-po­li­tič­kih doga­đa­ja na ovom pod­ruč­ju, te me­sto i ulo­gu ma­na­sti­ra Sa­vi­na u nji­ma. Otvo­ri­la su se mno­ga no­va sa­zna­nja, u za­da­tom isto­rij­skom okvi­ru, vre­me­nu i pro­sto­ru, pre sve­ga o od­no­si­ma pra­vo­slav­ne za­jed­ni­ce sa mle­tač­kim vla­sti­ma, o od­ra­ža­va­nju tih od­no­sa na ži­vot pra­vo­slav­nih, o po­tre­ba­ma lo­kal­nog sta­nov­ni­štva uskla­đi­va­nim sa poli­tič­ko-cr­kve­nim pri­li­ka­ma, ali i o tra­di­ci­ji i me­snim spe­ci­fič­no­sti­ma.

Došli smo i do sa­zna­nja o re­al­noj ulo­zi ma­na­sti­ra u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu lju­di, ko­ji se za­kli­nju na ma­na­stir­skim iko­na­ma, po­zajm­lju­ju no­vac od ma­na­stir­skog brat­stva ili da­ju no­vac na za­jam, tra­že od ma­na­stir­skih ar­hi­man­dri­ta da ih za­stu­pa­ju u parni­ca­ma, pri­la­žu vred­ne pred­me­te i no­vac i za­ve­šta­va­ju svo­ju imo­vi­nu ma­na­sti­ru.

Po­red to­ga, pom­no pro­u­ča­va­nje mle­tač­ke i dru­ge gra­đe omo­gu­ći­lo je da se sa­gle­da kon­tekst na­stan­ka, idej­nog ob­li­ko­va­nja i že­lje­nog dej­stva Ve­li­ke sa­vin­ske cr­kve, naj­va­žni­je tač­ke na­šeg is­tra­ži­va­nja. Ma­na­stir i nje­go­vo okru­že­nje ogle­da­li su se jed­no u dru­gom, osve­tlja­va­li se me­đu­sob­no. Kroz no­vu sa­vin­sku cr­kvu i nje­no nasta­ja­nje mo­že se sa­gle­da­va­ti i dru­štve­na, isto­rij­ska, na­ci­o­nal­na, kon­fe­si­o­nal­na, po­li­tič­ka i sa­kral­na struk­tu­ra za­jed­ni­ce, u vre­me­nu i sre­di­ni na ko­je smo usredsre­đe­ni.

Ve­li­ku cr­kvu, kao sa­kral­no­u­met­nič­ki pro­stor i vi­zu­al­nu na­ra­ci­ju, sa­gle­da­vali smo u iko­no­graf­sko-iko­no­lo­škim okvi­ri­ma, te­že­ći da pro­nik­ne­mo u iz­vor­ni smi­sao pro­gram­skog ob­li­ko­va­nja hra­ma, ko­ji vr­hu­ni u iko­no­sta­su. Iko­no­stas, ži­ža ba­rok­nog hra­ma, po­zna­to je, no­si od­re­đe­na uni­ver­zal­na sim­bo­lič­ka zna­če­nja.

Raz­ume se, neo­p­hod­no je ima­ti u vi­du i kon­tekst, vre­me, pro­stor, dru­štve­no-po­li­tič­ke okol­no­sti i pre­da­nja, ko­ji se sa­ži­ma­ju u li­kov­noj ide­ji i struk­tu­ri. Cilj nam je bio da pro­nik­ne­mo u ta­na­ne spre­ge sa­kral­no-sim­bo­lič­kih i li­tur­gij­skih ele­me­nata utka­nih u vr­lo osmi­šljen i an­ga­žo­van idej­ni pro­gram sa­vin­skog hra­ma. U tom ci­lju, bi­lo je neo­p­hod­no i upo­red­no pro­u­ča­va­nje umet­no­sti Sa­vi­ne sa dru­gim deli­ma istih umet­ni­ka, kao i sa op­štim i spe­ci­fič­nim ba­rok­nim ten­den­ci­ja­ma tog vre­me­na.

 Ne sme se pri tom pre­ne­breg­nu­ti da je idej­ni pro­gram hra­ma imao i funkci­ju dej­stva na po­sma­tra­ča, upu­ću­ju­ći ga na že­lje­no raz­u­me­va­nje, pred­vi­đe­no pri arhi­tek­ton­skom ob­li­ko­va­nju hra­ma, kao i pro­sto­ra i sli­kar­stva u nje­mu. Pra­ti­mo li ta­kvu nit, ma­na­stir Sa­vi­na se mo­že po­sma­tra­ti kao deo za­jed­ni­ce (ko­ja ne­po­sred­no i ži­vo uti­če na nje­go­vo ob­li­ko­va­nje), kao lo­cus sa­cer, ali i kao iz­ra­zi­ti vi­zu­al­ni sim­bol po­li­tič­ko-te­ri­to­ri­jal­nog iden­ti­te­ta lo­kal­ne srp­ske pra­vo­slav­ne sre­di­ne u XVI­II ve­ku.

Po­seb­no me­sto u na­šem is­tra­ži­vač­kom po­du­hva­tu da­to je ču­do­tvor­noj Bo­go­ro­dici Sa­vin­skoj, oko ko­je se u znat­noj me­ri ob­li­ko­vao i odr­žao in­te­gri­tet pra­vo­slavnih Bo­ke i ši­re. Nje­na ulo­ga za­štit­ni­ce ma­na­sti­ra i ta­mo­šnje srp­ske za­jed­ni­ce bi­će je­dan od ključ­nih mo­me­na­ta u re­a­li­za­ci­ji li­kov­nog pro­gra­ma Ve­li­ke cr­kve, ali i po­i­ma­nja ma­na­sti­ra kao svo­je­vr­snog sim­bo­lič­ko-vi­zu­al­nog sre­di­šta. (Iz Uvoda)

Haj­du­ci kao mle­tač­ka avan­gar­da

Bor­bu u Bo­ki Ko­tor­skoj za­po­če­li su haj­du­ci. Bi­li su mle­tač­ka avan­gar­da u bor­bi pro­tiv Tu­ra­ka. Po­re­klom iz Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re, haj­du­ci po­sta­ju spo­na iz­među Bo­ke i za­le­đa i ima­ju va­žnu ulo­gu u to­ku oslo­bo­di­lač­ke bor­be u Her­ce­go­vi­ni i Cr­noj Go­ri.

U ne­kim pe­ri­o­di­ma bi­lo je i do pet sto­ti­na haj­du­ka pod oruž­jem. Uzmi­ču­ći pred tur­skim na­si­ljem, na­pu­šta­li su svo­ja skro­vi­šta i na­la­zi­li uto­čište na mle­tač­koj te­ri­to­ri­ji. Oda­tle, pod okri­ljem Ve­ne­ci­je, vo­di­li su ge­ril­ski rat pro­tiv Tu­ra­ka, ali su če­sto pu­sto­ši­li i du­bro­vač­ku te­ri­to­ri­ju. Ne­što ka­sni­je oni po­sta­ju i tr­gov­ci ro­bljem, od če­ga su se po­naj­vi­še iz­dr­ža­va­li. Bo­kelj­ski hajdu­ci bi­li su ve­o­ma ak­tiv­ni i na mo­ru, te su već od po­lo­vi­ne XVII ve­ka bi­li ja­či od her­ceg­nov­skih gu­sa­ra…

Izvor: Matica srpska, društvo članova u Crnoj Gori