Grupa ukrajinskih pilota je nekoliko dana, bezuspešno, čekala da im Poljska isporuči avione „mig-29“, nadajući se da će diplomatska gimnastika, koju su pokrenuli čelnici Evropske unije, ojačati njihovo ratno vazduhoplovstvo. Avioni nisu stigli, ali je američki državni sekretar Entoni Blinken najavio nastavak inicijative koja bi Ukrajincima mogla doneti desetak ili više borbenih aviona. Nekoliko zemalja, koje u naoružanju imaju ove letelice, nije delovalo preterano zainteresovano da se uključi u rusko-ukrajinski rat.
Vazduhoplovni „trejd“, kojim bi poljsko ratno vazduhoplovstvo u Ukrajinu uputilo neke od ukupno 23 „miga-29“ kojima raspolaže, dok bi, zauzvrat, dobili bar isto toliko američkih borbenih aviona F-16 već nedelju dana predstavlja ključni deo diplomatske gimnastike kojom Evropska unija i Sjedinjene Države pokušavaju da ojačaju ukrajinske snage u borbi protiv Rusije.
Ovu temu pokrenuo je, pre nedelju dana, šef EU za spoljnu politiku Žosep Borelj, navodeći da se Brisel sprema da Ukrajini obezbedi borbene avione iz arsenala članica Unije, koje su nekada bile deo Varšavskog pakta.
Sve oči su, istog trena, uprte u Rumuniju, Bugarsku, Slovačku i Poljsku, koje nešto više od tri decenije od raspada ovog vojno-političkog saveza i dalje u naoružanju imaju neke od verzija aviona „mig-29“ i „Su-25“.
Suštinu ove ideje predstavlja pretpostavka da, s obzirom na razvoj rata u Ukrajini, vlastima u Kijevu valja dostaviti avione kojima bi tamošnji piloti mogli upravljati bez dodatne obuke i, samim tim, odmah uleteti u borbu.
Brojanje aviona koji će, bilo je pitanje trenutka, doleteti na ukrajinske aerodrome, prestalo je onog časa kada su, jedna za drugom, Slovačka, Poljska i Bugarska načelno odbacile ovu ideju, tvrdeći da „jedva imaju dovoljno letelica i za odbranu sopstvenog neba“.
Evropski zvaničnici su računali na deset slovačkih, 23 poljska i 16 bugarskih aviona „mig-29“, iako su sve te države u procesu zamene tih letelica novijim, zapadnim modelima. Istovremeno, samo šest od ukupno 16 bugarskih aviona ovog tipa bilo je u operativnom stanju, iako su tamošnji piloti pre nekoliko godina tvrdili da su te letelice, suštinski, neupotrebljive.
Stanje se, donekle, popravilo prošle jeseni kada je ruska kompanija Bugarskoj isporučila rezervne delove za ove avione.
„Slovačka neće slati borbene avione u Ukrajinu“, rekao je portparol slovačkog ministarstva spoljnih poslova, navodeći da je Bratislava uputila Kijevu granate kalibra 120 milimetara, gorivo i protivtenkovske i protivavionske projektile.
Bugarski premijer Kiril Petkov je takođe odbacio mogućnost da Sofija pošalje avione u Ukrajinu, navodeći da trenutno nema na raspolaganju dovoljno ispravnih letelica ni za odbranu sopstvenog vazdušnog prostora.
„Nećemo uputiti avione u Ukrajinu, jer bi to značilo otvoreno mešanje u ukrajinski konflikt. Ne podržavamo taj konflikt i NATO nije deo tog konflikta“, rekao je poljski predsednik Andžej Duda.
Amerikanci su reči predstavnika Slovačke i Bugarske shvatili prilično ozbiljno, ostavljajući mogućnost Poljacima da se, ipak, predomisle, nudeći im eskadrilu višenamenskih aviona F-16.
Pominjane su i Rumunija i Mađarska, koje su u prošlosti, u naoružanju imale ove avione, pa su se razbuktavanjem sukoba u Ukrajini, pojavile spekulacije da bi u skladištima, mogle imati još po neki od ovih aviona.
Iako je Boreljov plan o brzoj isporuci „migova“ Ukrajini propao, američki državni sekretar Entoni Blinken nije odustao od ove ideje, nudeći avione F-16 u zamenu za „avione na kojima bi Ukrajinci mogli da lete“.
„Sarađujemo sa Poljskom kako bismo obezbedili bilo šta što možemo da damo Ukrajincima. Podržavamo ih da Ukrajincima obezbede migove, suhoje, avione na kojima Ukrajinci mogu da lete“, rekao je Blinken u nedelju.
Gotovo istovremeno, kabinet poljskog premijera naveo je da ta država neće slati borbene avione u Ukrajinu. „Već mnogo pomažemo na drugim poljima“, naveli su Poljaci.
Takođe, zapadni vojni analitičari „ne vide“ koje bi avione F-16 Amerikanci u ovoj trampi mogli dati Poljacima, s obzirom na to da su na proizvodnim trakama, trenutno, letelice namenjene Slovačkoj i Tajvanu.
Poljaci su, pak, zabrinuti da bi davanjem „migova“ Ukrajini, koje su i sami dobili na poklon od Nemačke, u ruske ruke mogla pasti modernija oprema i komunikacioni uređaji, kojima su te letelice u međuvremenu opremljene.
Izvor: RTS
