Неколико километара удаљен од Берана у селу Калудра, налазе се истоимени манaстир и планинска ријека
Након оснивања епископије у Ђурђевим ступовима у 13. вијеку, на десној обали ријеке Калудре у 14. вијеку подигнут је манастир са црквом повећеном Светом апостолу Луки. Цркву је тада највјероватније осликао чувени поп Страхиња из Будима.
Манастир је срушен и дуже од три вијека постојале су само рушевине. Легенда каже да је само чобаница Лабуда, из села Калудра, знала да се на том мјесту налазио манастир.
Покушавала је да откопава темеље светиње и палила воштанице, које је правила од сакупљеног воска из дивљих пчелињака, говорећи да је ту била црква.
Зато је приликом обнављања цркве осликана чобаница Лабуда.
Манастир је постао познат по пештерима-пећинама испосницама у којима су живјели и припремали се за монашки живот калуђери испосници..
По њима су ријека и оближње село добили име Калудра. Пећинске цркве и станишта били су значајан дио духовног живота у средњем вијеку.
Манастир Калудра је манастир Епархије Будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Налази се у околини Берана, у селу Калудра, поред реке Калудре.
Манстир је разорен у 17. вијеку за вријеме турске владавине, а обновљен 2001. године, за само седам мјесеци, од марта до октобра. На старим темељима подгигнут је фрескописан храм посвећен Светом апостолу Луки.
Ктитор манастира је Веска Ралевић. Тада су саграђени конак, десет келија, звоник и рибњак. Манастир је освештао 28. октобра 2001. године патријарх српски Павле.
У ризници манастира чувају се сребрни крст опточен драгим каењем и дјелови моштију Светог апостола Луке, Светог великомученика Артемија, Светог великомученика Евстатије Плакиде и Светог пребодобномученика Игњатија Ивиронског.
Бобан Нововић
Извор: Спутњик
