Петак, 3 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Манастир Калудра у близини Берана познат по пећинама-испосницама

Журнал
Published: 16. јул, 2023.
Share
Манастир Калудра, (Фото: Спутњик)
SHARE

Неколико километара удаљен од Берана у селу Калудра, налазе се истоимени манaстир и планинска ријека

Манастир Калудра, (Фото: Спутњик)

Након оснивања епископије у Ђурђевим ступовима у 13. вијеку, на десној обали ријеке Калудре у 14. вијеку подигнут је манастир са црквом повећеном Светом апостолу Луки. Цркву је тада највјероватније осликао чувени поп Страхиња из Будима.

Манастир је срушен и дуже од три вијека постојале су само рушевине. Легенда каже да је само чобаница Лабуда, из села Калудра, знала да се на том мјесту налазио манастир.

Покушавала је да откопава темеље светиње и палила воштанице, које је правила од сакупљеног воска из дивљих пчелињака, говорећи да је ту била црква.

Зато је приликом обнављања цркве осликана чобаница Лабуда.

Манастир је постао познат по пештерима-пећинама испосницама у којима су живјели и припремали се за монашки живот калуђери испосници..

По њима су ријека и оближње село добили име Калудра. Пећинске цркве и станишта били су значајан дио духовног живота у средњем вијеку.

Манастир Калудра је манастир Епархије Будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Налази се у околини Берана, у селу Калудра, поред реке Калудре.

Манстир је разорен у 17. вијеку за вријеме турске владавине, а обновљен 2001. године, за само седам мјесеци, од марта до октобра. На старим темељима подгигнут је фрескописан храм посвећен Светом апостолу Луки.

Ктитор манастира је Веска Ралевић. Тада су саграђени конак, десет келија, звоник и рибњак. Манастир је освештао 28. октобра 2001. године патријарх српски Павле.

У ризници манастира чувају се сребрни крст опточен драгим каењем и дјелови моштију Светог апостола Луке, Светог великомученика Артемија, Светог великомученика Евстатије Плакиде и Светог пребодобномученика Игњатија Ивиронског.

Бобан Нововић

Извор: Спутњик

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Никола Ристановски о данашњем друштву: Никада није било боље и никада неће бити горе
Next Article Мекдауел: Избор Милатовића и исход избора добар знак да окрећемо леђа прошлости

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Лекић тражио на увид одлуку о санкцијама Русији

Миодраг Лекић, предсједник Одбора за међународне односе и исељенике затражио је кабинету премијера да том…

By Журнал

Стефан Синановић: За шта одликовати Славка Перовића?

Пише: Стефан Синановић Иван Вуковић је интерно псовао матер црквеном великодостојнику, његов приватни разговор је…

By Журнал

Србија и НИС: Где је План за Прелазак на Електрична Возила?

Пише: Владимир Ђукановић Санкције које су пре неколико дана уведене Нафтној индустрији Србије, без икаквих…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 1СТАВ

Маузолеј – не дирај! 1918 – дирај!

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 4

„Носиш ли то калашњиков или шкорпион испод мантије“ – добацује ми кратко ошишани набилдовани младић

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 6ПолитикаСТАВ

Треба ли Срби у Црној Гори да се радују 13. јулу?

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 4

Утицај технолошког прогреса на раст просечног животног стандарда: Никад није било боље?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?