Понедељак, 26 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Мало нам за срећу треба

Журнал
Published: 13. октобар, 2024.
Share
Александар Митровић, (Фото: Телеграф)
SHARE

Пише: Оливер Јанковић

Катастрофална игра у Катару 2022; очајне квалификације у најслабијој групи за Еуро 2024; погубљени селектор и тактика у магли на Европском првенству; велико „ништа“ у Данској прошлог мјесеца; откази најбољих играча…. Све је то пало у воду или отишло у заборав, у само једном трену. У тренутку кад је Александар Митровић стигао дуги пас Здјелара, и када се потом поиграо са Аканђијем и комплетном одбраном Швајцарске постижући други одлучујући гол којим смо дошли до дуго чекане побједе над „сајџијама“.

И није то тек „тамо нека“ небитна побједа у „тамо некој“ Лиги нација, у реваншу Швајцарцима онда кад није толико важно побједити (као што је било у Русији или Катару). Не, то је трк до лопте која само што није отишла у неповрат. Дакле, максимално пожртвовање најстаријег на терену.

Па је то онда – напад, право на гол противника, а испред тебе све саме звијезде европске фудбалске дефанзиве. Напад, без оног отужног враћања лопте уназад. И на концу, то је умијеће равно Џајићу, Пижону, Пиксију, Станковићу и осталим мајсторима српског фудбала. По принципу – најбоље против најјачих. И одмах смо оживјели пред сазнањем да још знамо и можемо да играмо и да побјеђујемо боље од себе!

Оливер Јанковић: Та дивна српска ноћ

А то и јесте суштина игре и надметања. Ако се не живи од „старе славе“, онда се још мање живи и навија на основу претходних неуспјеха и пораза. Један добар дан, један потез више, једна права побједа, и – „свуд је Холивуд“ …

Кога брига за евидентно и даље присутно лутање у састављању тима и тактике? Шта нас боли патка за чињеницу да тренутно у Европи бар 15 репрезентација игра боље и има квалитетније екипе од нас? Само једна добра игра, и један прави противнички скалп, и ми смо опет најјачи. Јер знамо, хоћемо и можемо.

Гол Александра Митровића, тактичко утрчавање и укрштање путање са њим од стране Самарџића (чини ми се, али небитно… могао је бити било ко), хитац попут оног Савићевићевог, другог, против Келна у Београду и живот више нема мана. Ето разлога зашто гледам фудбал. Ја, и још милиони, пардон милијарде „залуђеника“ и чекалаца неког новог, сличног, мађионичарског трика мајстора са лоптом.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:Александар Митровићоливер јанковићСрбијафудбал
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Без Његоша и Вука тешко је разумјети Андрића
Next Article Небојша Васиљевић: Сви ћемо се претворити у програмере

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Мухарем Баздуљ: Београд сам заволео на први поглед!

Иако су Мухаремови отац и мајка одрасли у конзервативним срединама, потицали из вишедетних породица, обезбедили…

By Журнал

Страни плаћеници у Африци све више забрињавају

Борци страних војних компанија активни су у многим афричким земљама. Због тога што често крше…

By Журнал

Прашњави Балкан Лоренса Дарела и Бели орлови над Србијом: Ужасно место ужасних људи

Сећајући се година проведених у Београду, од 1949. до 1953, када је био аташе за…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаПрепорука уредника

Милорад Дурутовић: Ибзенова Нора и Макронова жена

By Журнал
Гледишта

Елис Бекташ: Ослобађајућа пресуда као предуслов будућности

By Журнал
Гледишта

Војин Грубач: Двоструки аршини ДПС-а о споменицима

By Журнал
Гледишта

Артур Снел: Било је и чуднијих ствари – америчко случајно преузимање Венецуеле

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?