(Фото: Middle-east online.com)
После јучерашње најаве реформе пензијског система у Француској, сви синдикати заједнички су позвали запослене на штрајк 19. јануара. По плану који је јуче представила премијерка Елизабет Борн, од 2030. године француски грађани ићи ће у пуну радну пензију тек од навршене 64. године живота под условом да имају најмање 43 године радног стажа.
По овом плану у старосну пензију би се и даље ишло са навршених 67 година живота колики год да је радни стаж.
Јуче представљеном реформом влада планира да укине посебне бројне пензијске касе које у Француској постоје упоредо са општим пензијским режимом. Ако овај план прође, запослени у државној железници, у електропривреди, затим приватници попут нотара или адвоката биће принуђени да прихвате да се њихове посебне пензијске касе “стопе“ у један општи пензијски режим.
Отпор синдиката
По завршетку конференције за штампу премијерке Елизабет Борн на којој је јуче представила план реформе, сви иначе често разједињени синдикати, објавили су да реформа “не сме да прође“ и позвали запослене на “дуготрајне“ штрајкове.
Филип Мартинез, председник највећег радничког синдиката рекао је да влада тврди да ће реформа омогућити уштеду од око три милијарде у буџету.
“Па зашто да уштеда иде преко леђа најслабијих који треба да раде дуже, зашто не опорезују дивиденде које су на Париској берзи досегле рекордне висине – 92 милијарде евра ове године? То би лако донело више од три милијарде“, рекао је Мартинез новинарима, објављујући позив на штрајк 19. јануара.
Он је додао да влада уопште није узела у обзир оно што су синдикати рекли и да су показали на његовом личном примеру са његовим личним радним документима да реформа води ка томе да се ради дуже за ниже пензије.
Секретар конфедерације синдиката Мишел Богас позвао је све грађане да се ангажују против ове реформе која је “неоправдана и неправедна“ јер реформа пензијског система није је хитна с обзиром да су све пензијске касе у суфициту.
Брига владе за будуће генерације
Влада, међутим, не крије намеру да иде до краја и тако успе да оствари реформу коју су све претходне владајуће администрације деценијама одлагале. Истина је, рекла је премијерка Борн, да су за сада пензијске касе у суфициту, али све пројекције говоре да је све мање запослених који уплаћују у пензијски фонд. Она је јуче у више наврата поновила да је реформа неопходна због будућих генерација.
Да би направила пукотине у анти-реформском фронту који поред левице и синдиката чини и крајња десница, влада је најавила неколико мера које на први поглед делују спектакуларно.
Првом мером обећано је свима са напуњене 43 године радног стажа да ће добити пензију од минимум 1.200 евра. Другом мером обећано је свима онима који су радили за најниже загарантоване зараде и имају 43 године радног стажа, да ће њихове пензије износити најмање 85 одсто вредности најниже загарантоване зараде. Истина, реч је овде само о мањем сегменту будућих пензионера који су веома рано почели да раде и чији је животни век, према статистикама, нижи од просечног.
Влада је, такође, најавила да ће све пуне радне пензије (са 43 године радног стажа) бити месечно повећаване за 100 евра.
Даље, периоди родитељског одсуства (по рођењу детета) биће урачунати у радни стаж. Такође влада је најавила да ће знатно продужити листу тешких занимања која омогућавају право на бенефицирани радни стаж. Захваљујући овим “уступцима“ влада је добила подршку републиканаца са десног центра у Парламенту у коме нема апсолутну већину.
Призивање „жутих прслука“
Претпоставља се да ће влада, уколико не добије подршку у Парламенту, поново посегнути за уставним чланом 49.3 који јој омогућава да наметне реформу и без подршке Парламента. Влада је крајем прошле године у више наврата посегнула за овим контроверзним уставним чланом који јој даје могућност да скоро монархистички а сасвим легално наметне Парламенту своју вољу.
Остаје улица. Њоме сада прете левица и синдикати који су се по први пут ујединили после 12 година.
Председник Макрон очекује да они неће успети да мобилишу народ по зимском времену и да страх грађана од опште парализе земље заправо иде њему на руку. Противници реформе, међутим, очекују да се понови масовни револт “жутих прслука“ из 2018. и 2019. године и да ће реформа бити кап која је прелила чашу социјалног незадовољства у Француској.
Спорни и саветници и реформе
У припремама пензијске реформе, на којој су падале бројне претходне администрације у Француској, владу је саветовао чувени амерички инвестициони фонд Блек рок – специјализован за приватне пензијске фондове, са великим утицајем у целом свету, укључујући и Европску комисију – чији се капитал процењује на више од 700 хиљада милијарди долара.
У протеклих неколико година, у време првог Макроновог председничког мандата, у два наврата су откриване скандалозне везе државних секретара задужених за припрему пензијске реформе у Француској, због тога што су имали интересне односе или чак и уговоре са разним приватним пензијским фондовима.
Многи критичари износили су мишљење да је циљ реформе да снизи пензије и да омогући дефицитарној држави да се домогне милијарди у добростојећим струковним пензијским фондовима и то управо кроз процес “стапања“ свих пензијских фондова у један једини заједнички фонд. Они указују на друге европске земље, укључујући и добростојећу Шведску, у којима је уведен пензијски систем на поене. Резултат су продужавање радног века и ниже пензије, по начелу “што дуже радите ваш коефицијент вредности вашег пензијског поена је нижи“. Француска премијерка ни јуче није пропустила да нагласи да су све суседне земље већ реформисале своје пензијске системе. Статистике Еуростата, међутим, показују да управо француској премијерки ово поређење не иде на руку. Како је ових дана пренео немачки Ди Цајт у нереформисаној Француској седам одсто пензионера је у опасности да буду сиромашни, док је у истој ситуацији чак 21 одсто пензионера у реформисаној Немачкој.
Наташа Јокић
Извор: Балкан Магазин
