Док УРА задовољно трља руке и скупа са опозиционим ДПС-ом одлучно дроби парламентарну већину, грађани Црне Горе који су се надали да након смјене режима Мила Ђукановића на прошлим изборима долази једно ново и боље сјутра, сада са приличним степеном нелагоде чекају расплет политичке кризе. Као робијаш на условној слободи, коме пријети поновни повратак у тамницу.

И тако, онај дискурс у који смо дуго времена убјеђивани, а који се у различитим формама, кроз различите видове друштвене комуникације, али увјек са истом садржином и истим интензитетом понављао још од увођења вишестраначја – и који нам је доказивао да је на политичкој шаховској табли могуће да црно буде бијело, а бијело црно – сада добија своје злокобне форме.
Ово форме су највидљивије у чињеници да када су у питању страначки интереси, или вољно испуњавање оних налога који су споља наметнути, у оквирима парламентарне већине може да дође до бруталног прекрајања изборне воље већине грађана и потпуног занемаривања њихових интереса. Интереса оних истих чијом вољом су добили политичку снагу и мандат да врше власт.
Овај салто мортале који сте извели ви из УРА оборивши владу Здравка Кривокапића уз помоћ ДПС-а није преседан у политици, али јесте и увјек ће бити безочно поигравање са сопственим грађанима и њиховим животима. То је тако! Разлози изречени у наводној жељи да се политички систем ‒ који сте сами створили! ‒ деблокира и држава убаци у седму брзину на свом путу у свијетлу европску будућност звуче одвећ познато и прилично офуцано. Ту причу смо преко двадесет година слушали од ДПС-а.
Сада нам као партија са најмање мандата и најмање гласача поред европске будућности обећавате и нову већину од 49 посланика, која ће бити гарант сигурног спровођења планираних циљева. Чијих, питамо се? Сигурно не оних за које смо се годинама борили и изборили 30. августа.
Од г. Абазовића смо чули да је његова жеља да то буде већина и од 51 посланика. Затим да мјеста у новој већини има за све оне којима је добро Црне Горе на срцу, значи и за ДПС. Након тога са истих адреса чујемо да нема повратка на старо и да се поражени ДПС ни у ком случају неће вратити на власт итд. Ово је позната симулакрум политика ‒ из кухиње (опет треба нагласити, јер није неважно) странке са најмањом политичком снагом у владајућој већини.
Међутим, у реалним оквирима ствари ипак изгледају унеколико другачије. Могуће је или формирати мањинску владу: УРА, мањинске партије и СНП уз широку подршку ДПС- а, или у постојећу већину укључити мањинске партија ‒ оне исте којима је улазак у владу већ нуђен и које су то одбиле остајући вијерне пораженом ДПС-у. Све и да буде тако, опет се магични број 49 не може достићи. Дакле, мандати ДПС-а, или оних партија које се пишу као СД или СДП, а читају као ДПС су неопходни.
То значи, како год да се окрене ето ДПС-а поново на власти, било на мала, било на велика врата. УРААА! Браво, Дритане. Демократски, нема шта.
Кад већ немате јасне појмове о демократији (владавина воље народа ), будите бар политички ‒ ако нећете људски ‒ поштени и вратите грађанима мандате, јер грађани за ово нису гласали. Преварили сте их уз свој познати авангардни осмијех. Распишите превремене изборе,па ћете видјети како ћете стајати у будућој владајућој конфигурацији. И ви и ДПС.
Насловна фотографија: Саво Прелевић/АФП
Пише: др Данило Медин