Петак, 13 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

„М – Син века“: Контроверзна серија о Мусолинију поделила Италију

Журнал
Published: 13. јануар, 2025.
Share
Фото: РТС
SHARE

Пише: Сања Лучић

Прича о успону и паду Мусолинија стигла је на мале екране у Италији са амбициозним називом „М – Син века“ инспирисана романом Антониа Скуратија који је 2019. добио престижну италијанску награду за литературу Стрега и представљена на 81. Фестивалу у Венецији ван конкуренције. Редитељ је Џо Рајт познат и по филмовима „Покајање“ и „Гордост и предрасуде“, а главну улогу тумачи Лука Маринели. Серија је већ публику у Италији поделила на два табора.

Британски редитељ Џо Рајт је на серији М – Син века радио читавих шест година. Још у септембру 2024. године, на Фестивалу у Венецији, за италијанске медије је изјавио да га је рад на пројекту који прати успон и пад Мусолинија подсетио на то какав човек не жели да буде. Свестан је да ће излазак серије сигурно наљутити велики број људи.

За дневни лист Република рекао је да је изабрао стил у којем се Мусолини директно обраћа камери зато што је свестан да је Мусолини успео све да превари, да никада није говорио истину, као и да је оно што је радио била само бесконачна представа:

„Контролисао је своју причу којом се обраћао нацији и на крају је можда убедио и самог себе у то што је говорио. У књизи се налазе телеграми, вести, писма и ја сам трагао за стилом који би представио ту нарацију кроз призму те епохе и који би био у складу са естетиком футуризма. Употреба музике ‘Кемикал брадерса деловала је потпуно анахроно, али је одлична за авангардизам двадесетих година јер нам даје ту дозу чудне узбурканости у којој су многи препознавали фашизам.“

Глумац Лука Маринели који је перфектно одглумио Мусолинија, медијима је рекао да му није било лако да тумачи ту улогу јер је антифашиста и било му је у одређеним тренуцима врло непријатно у кожи „злочиначког приповедача“ како је дефинисао Мусолинија.

„Било је ово једно од најболнијих искустава мог живота. Морао сам читавих седам месеци да игноришем свој суд о Мусолинију не бих ли успео да се ставим у његову кожу“, наглашава Маринели. У серији је дао све од себе да дочара лик Мусолинија – акценат, гестикулацију – и приказао је како изгледа човек са тако великим егом, до те мере верно да гледаоци имају утисак као да се налазе у истој просторији са Дучеом.

Серија, коју су написали Стефано Бисес и Давиде Серино по књизи Антонио Скуратија, води нас у Италију која се предала диктатури егоцентричне особе криминогене прошлости и токсичне мушкости која је одвела земљу у најцрњи период њене историје, пишу италијански медији.

Мусолини, бивши уредник званичног листа италијанске Социјалистичке партије који се посвађао са левицом због подршке Првом светском рату, приказан је као морално корумпиран појединац, али и као лукави политички преварант. Серија креће оснивањем Фондације италијанских фашиста 1919. и стиже до Мусолинијевог славног говора из 1925. након убиства социјалисте Ђакома Матеотија.

Међутим не говори се само о Мусолинију као политичару већ се бави и његовим приватним животом и везама, како са супругом Ракелом и љубавницом Маргеритом Саргати која је била само једна од многих.

Верује се да је Мусолини имао између седморо и једанаесторо деце, а можда и више. Сестра Софије Лорен, Марија Шиколоне била је удата за Мусолинијевог сина, Романа Мусолинија. Из тог брака је 1962. рођена Алесандра Мусолини, познато ТВ лице и политичарка која је неколико пута била посланица италијанског и европског парламента као члан различитих партија деснице.

Рађање фашизма из духа антикомунизма: Сто година од Мусолинијевог марша на Рим

Италијански медији оцењују ову серију од осам епизода као најбољу серију виђену на Венецијанском фестивалу и једну од најбољих италијанских серија до сада, која говори о прошлости како би нам скренула пажњу на збивања у садашњости.

Истовремено, као што је било и за очекивати, серија је поделила јавност на оне који сматрају да се на тај начин слави и уздиже лик криминалца и особе која је 20 година држала Италију у мраку, док други сматрају да се ради о фантастичном сведочењу о човеку и политичару који је имао способност да „заведе“ једну нацију те да се ради о важном историјском сведочанству.

У једној сцени глумац Маринели у улози Мусолинија гледа право у камеру и изговара реченицу: „Погледајте око себе, ми смо међу вама“. Реченица која има дубоко значење у времену у коме живимо.

Извор: РТС

TAGGED:историјаМусолиниРТССања Лучићфилм
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Страни медији о протестима у Србији: Покрет који су иницирали студенти не изгледа да се исцрпљује
Next Article Његош, поздрав српском роду из Беча

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

С. М. Љубиша: Његошева „је смрт сваком Србину повриједила косовске ране“

На вијест о смрти владике и пјесника Његоша врсни приповједач и дипломата Стефан Митров Љубиша…

By Журнал

ВАР соба: Кадија те тужи, кадија ти суди

Пише: Елис Бекташ Европско фудбалско првенство, које је ушло у своју завршницу, нећемо памтити по…

By Журнал

Објављен посљедњи роман Добрила Ненадића: Омаж родном селу и свом народу

Пише: Бранислав Предојевић Издавачка кућа "Лагуна" постхумно је објавила посљедњи роман прослављеног српског писца Добрила…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Препорука уредникаСлика и тон

Прва црногорска манга и бројне свјетске звијезде

By Журнал
Слика и тон

Јерков на предавању у Никшићу: Андрић је био преширок за нас

By Журнал
Слика и тон

„Поп рецензије“: Богородица Тројеручица досеже до разних крајева свијета

By Журнал
Други пишу

Владан Чалија: Куда су ишчезли трагови историје – где су предмети повезани са сарајевским атентаторима?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?