Пише: Лука Радоњић
Вашој пажњи препоручујем кратак одломак текста са портала „Вијести“ (може и цјеловити ако имате воље), а на тему пријатељске атмосфере, такорећи идиле на мечу Хрватска – Црна Гора и изливу националне мржње који се могао чути са трибина. Дакле, између осталог, у тексту на порталу Вијести, пише овако: ,,Права спортска и пријатељска атмосфера на трибинама која је владала током већег дијела меча, а нарочито прије његовог почетка и интонирања химни, те заједничког аплауза хрватским ватрогасцима, само дијелом је у наставку изашла из тих оквира. Навијачи Црне Горе на југу истакли су транспарент – са Ловћена вила кличе опрости нам Дубровниче – а да ли због тога, или тек игром случаја, са сјеверне трибине се заорило ‘убиј Србина’. Није то, наравно, ни најмање дотакло наше навијаче и играче, и није било намијењено њима, но у питању је било само краткотрајно и спорадично скандирање“. Крај цитата.
Можда би било корисно да уредништво Вијести уз подршку њихових колумниста, великих стручњака за проблем мржње на етничкој и националној основи, одговори на сљедеће:
1) Ако и прихватимо да вам без провјере повјерујемо, да црногорске играче и њихове навијаче „није дотакло“ скандирање у којем се позива на убијање националне групе којој припада 33% њихових суграђана односно 44% њихових суграђана у Црној Гори којима је матерњи језик српски, остаје питање: Зашто? Како је могуће да вербализована ескалација националне мржње никога не дотакне? Откуд уопште знате да у репрезентацији нема Срба? Ако је по сриједи неспретан или недовршен израз, онда је фер да се понуди објашњење.
2) Ако се са таквом сигурношћу тврди да ово скандирање није било упућено фудбалерима и навијачима Црне Горе, онда остаје питање – коме јесте? На терену су били фудбалери Црне Горе, на трибинама предсједник Црне Горе и навијачи Црне Горе. Дакле, коме је онда ово било упућено?
Лука Радоњић: Вредносне разлике у комуникацији – прије и после 30. августа
3) Шта значи „…или тек игром случаја заорило се Убиј Србина“? Како се то игром случаја исказује национална мржња? Шта, омакла им се неколико пута жеља за ‘убијањем Срба’?
Када се у Подгорици, Никшићу, Беранама, а о градовима у Србији и да не говоримо, могло чути на улицама или другдје, исто овакво скандирање али на рачун Бошњака или Албанаца, нико се није усудио да каже да је то можда било „случајно“. Напротив, објављивали су се у епизодама опсежни аналитички текстови на тему мржње и српског национализма. У реду, нека су али зашто сада то изостаје, и како је могуће да се разматра опција да је то било „тек игром случаја“? Како случајно? Да ли случајно као кад маса и министри Републике Хрватске на Томпсоновом концерту кличу „За дом спремни“?
4) Шта има на ову тему да каже предсједник државе Јаков Милатовић, који је присуствовао догађају на којем се скандирало овако нешто? Мени лично, његов политички став потпуно је безначајан али он има обавезу да се овим поводом огласи и изјасни, тим прије што је предсједник државе у којој се половина њених грађана изјашњава да им је матерњи језик српски, међу којима је, ако се не варам, и он.
Умјесто предсједника може да одговори и уредништво Вијести јер не би било први пут да о његовим ставовима прво читамо у колумнама Вијести па тек онда у саопштењима кабинета.
Коначно, као што видите: Ми Срби из Црне Горе, вјерујемо вама када кажете да сте Црногорци, и то уважавамо, барем већина нас. Вјерујемо вам и кад кажете да нисте Срби. Али вам изгледа не вјерује поприличан број оних којима се упорно, а политичари неријетко и испод сваке границе достојанства, додворавате. Хрвати.
Извор: Фејсбук/ Лука Радоњић
