Protekla godina je u političkom životu Srbije mahom bila nastavak svega onoga što se dešavalo od dolaska Srpske napredne stranke na vlast.
Medijska hajka protiv opozicije i svih koji se suprotstavljaju režimu, neprekidna predizborna kampanja vlasti, nekoliko zvučnih hapšenja političara i mafijaša, kao uvod u verovatno dugotrajne sudske procese – i bila bi to još jedna relativno bezbojna godina naprednjačke vlasti da se krajem godine nisu desili protesti građana.
Relativno značajan odživ na proteste sa ekološkom potkom bili su ne samo iznenađenje za režim, nego su iznenadili i dobar deo opozicione javnosti. Za sada skromne pobede koje su tom prilikom izvojevane povlačenjem dva sporna zakona ipak su pokazale da je vlast moguće naterati na ustupke. S tim saznanjem se ulazi u, bar po najavljenim događajima, burnu političku godinu u Srbiji.
Prvi ispit – referendum
Ako narednu godinu posmatramo u globalu „veoma je teško pričati o perspektivama u jednom neuređenom društvu“,.
„Što se tiče referenduma za izmenu Ustava, koji je prvi važan događaj naredne godine, imate situaciju da ne postoje zainteresovane strane koje rade kampanje, osim jednog dela opozicije koji se zalaže da se glasa protiv“, ističe za DW Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI)
„Taj referendum je za sada nevidljiv i zaista je pitanje na osnovu čega će se građani odlučivati za ili protiv“, dodaje naš sagovornik.
Građani nemaju dovoljno informacija o tome kako bi trebalo glasati 16. januara, ocenjuje za DW novinar Nedim Sejdinović, „a mislim da će opozicija taj referendum bojkotovati ili ignorisati, tvrdeći da je za njih pravi referendum onaj na dan izbora 3. aprila. Čini mi se da je opozicija shvatila da bi aktivno zalaganje za NE na referendumu zapravo bilo poraz ako referendum uspe, i da je stoga to ignorisanje i očekivano“.
Zoran Gavrilović primećuje da je i oko referenduma i izbora „stvorena referendumska atmosfera za i protiv vlasti, dakle kao čisto partijska stvar, i da se može reći da će Srbija u 2022. godini imati dva referendumska izjašnjavanja“.
Regularnost izbora već narušena?
Srbiju u narednoj godini očekuju predsednički, parlamentarni i beogradski izbori 3. aprila, i to je naredni bitan datum u političkom životu zemlje. Nedim Sejdinović očekuje „prljavu i žestoku predizbornu kampanju, pre svega protiv budućeg opozicionog kandidata za predsednika Srbije. Vlast je pod pritiskom i promenila neke delove medijskih zakona, ali to neće dovesti do ravnopravnog predstavljanja svih aktera, i predstavlja samo šminku zbog međunarodne zajednice“, smatra ovaj novinar.
Zoran Gavrilović primećuje da je „regularnost izbora već narušena, i to dogovorom vlasti i opozicije, uz neslavno posredovanje Evropske unije (EU). Vi imate narušen pravni okvir kako bi se stvorilo ad hok partijsko telo, što je za kandidata za članstvo u EU zaista skandalozna činjenica.“
„Što se tiče predsedničke kampanje, Vučić već sada ima toliku prednost koju nije moguće smanjiti u bilo kakvoj kampanji“, naglašava Gavrilović.
Naši sagovornici navode da će izbori doneti određene rezultate, ali da to neće razrešiti postojeću političku krizu u Srbiji. Nedim Sejdinović, recimo, smatra da „ni nakon ovih izbora nećemo imati pun mandat parlamenta i predsednika Srbije. Vlast je već načeta, unutar vlasti postoje već ozbiljne turbulencije, ali ipak mislim da ona neće doživeti konačan poraz na ovim izborima. Moguće je samo da dobijemo ubrzanje njenog kraja ukoliko opozicija pobedi u Beogradu.“
Predstojeći izbori će dovesti do većeg prisustva opozicije u parlamentu, dodaje Zoran Gavrilović, „ali to neće dovesti do veće demokratizacije Srbije i dijaloga u parlamentu. Imamo ustavnu krizu i krizu kompletnog političkog sistema – propali su dijalozi o Kosovu i dva dijaloga vlasti i opozicije oko izbornih uslova. Sve to pokazuje da ne možemo imati dijalog i demokratske institucije bez slobodnih medija i demokratske javnosti“, naglašava Gavrilović.
Ogromna energija nezadovoljstva
Ekološki protesti se najavljuju već početkom godine, ali s obzirom na blizinu izbora moguće je da se oni preklope ili pridruže možda i eventualnim opozicionim protestima. Vlast je nakon izvesnog ustupka oko povlačenja dva zakona sada ponovo vratila staru retoriku te stoga i Aleksandar Vučić prkosno izjavljuje „kako projekat Jadar stoji i nigde se pomerati neće“.
Predstavnici ekoloških pokreta navode da su Vučić i Rio Tinto ista firma i da protesti neće prestati. Hoće li taj ponovo probuđeni inat vlasti dodatno motivisati najavljene demonstracije?
Protesti su pokazali da postoji ogromna energija nezadovoljstva, ocenjuje Nedim Sejdinović, „i ona će se i dalje pokazivati na ulicama. Ključno pitanje je naravno kako to politički artikulisati. Situacija je takva da sam povod protesta i nije toliko bitan, jer jasno je da su svi ovi ekološki i bilo koji drugi protesti zapravo protesti protiv vlasti“.
Probudio se deo javnosti koji je bio pasivan, primećuje i Zoran Gavrilović. „Taj deo javnosti se organizovao, i što je dosta zanimljivo kroz civilno društvo a ne kroz političke partije, i mislim da mnogi neće odustati od te vrste iskazivanja nezadovoljstva. Mi takođe imamo dodatni problem nepoverenja u regularnost izbora, i u izborni proces, i nadam se da je toga svesna i sama vlast.“
Ivica Petrović
Izvor: Dojče Vele
