
О усташкој економији, култури или другим политикама не можемо говорити без политике етничког чишћења, јер је испреплетена с њима, казао је повјесничар Ловро Краљ у емисији Контраповијест by Хрвоје Класић Виде ТВ
Уповијести смо имали само три пунокрвна фашистичка режима – талијански фашизам, њемачки нацизам и усташки покрет. Ту дефиницију Роџера Грифина, британског повјесничара са Свеучилишта у Оксфорду и једног од водећих стручњака за фашизам, навео је повјесничар Ловро Краљ, професор који на Филозофском факултету у Ријеци предаје о холокаусту, фашизму и антисемитизму, у емисији Контраповијест Хрвоја Класића на Види ТВ коју можете погледати на овој повезници.
“О усташкој економији, култури или било којој другој политици не можемо говорити без политике етничког чишћења, јер је испреплетена с њима. Усташка економија интимно је повезана с политиком геноцида, одузимањем власништва Срба, Жидова и Рома које се дистрибуира осталим становницима, поготово онима који се придружују покрету”, објаснио је Краљ у полусатном разговору.
Краљ је објаснио повијесно-идеолошку генезу усташтва, рекавши како је покрет од 1930. до 1934. радикално десни, али не и екстреман, у смислу да заговара насилну трансформацију друштва, али не још и свеколику, радикалну моралну и политичку револуцију.
Од 1934. постаје “експлицитно антидемократски и антиинвидуалистички те све више усмјерен према тоталитарној концепцији друштва, државе и идеологије, а усваја и радикални антисемитизам”. “Ту видимо кристализацију и фашизацију која ће се у пуном смислу показати 1941. и надаље”, казао је Краљ.
Када долазе на власт, усташе имају јасну визију што желе постићи и типично фашистички политички програм: “Тоталитарном идеологијом и управљањем државом уклонити што је више могуће мањина, те кроз процес геноцида и масовног политичког насиља креирати новог усташког човјека који се рађа из крви и политичког насиља.”
У травњу 1941., био је то микропокрет с двије до четири тисуће чланова, али је до краја 1941. радикално набујао у врло озбиљан масовни покрет са 100 до 150 тисућа чланова, што оспорава уобичајене тезе да су усташе увијек били мањина, објаснио је Краљ.
Укратко је сажео и дефиниције фашизма које је изњедрила вишедесетљетна расправа о том појму, која траје, како је рекао, још од прије 1941. Док ријеч “фашизам” у свакодневној употреби значи моралну осуду, једна од знанствених дефиниција гласи да је ријеч о „неком облику чишћења трансценденталности националне државе кроз паравојну формацију и смисао дјеловања“.
Краљ сматра прешироким увријежено схваћање фашизма као “антикомунизма” или “нарушавања људских права”. “Док традиционални национализам жели реформирати друштво кроз традиционалне политичке институције, фашизам жели потпуно расформирати демократски политички сустав и креирати потпуно ново друштво, антрополошку револуцију, кроз неки облик чишћења мањина за које тврди да су затровале идеалну нацију.” “Циљ фашизма је потпуно другачији морални поглед на свијет”, нагласио је Ловро Краљ. “Либерална демокрација често размишља у оквиру једног животног вијека, а фашисти себе виде као органску заједницу, повезану са свим припадницима те нације тисућу година прије и са свима који долазе након њих. У таквом погледу, жртвовање једне генерације неважно је у односу на оно што се оставља као залог за будућност”.
Извор: Портал Новости
