Као млад војник позван сам да служим војни рок у ЈНА. Тог 12. априла 1992. године возио сам војску у Чапљину, а команда нам је била у Мостару. Заробљен сам са 12 војника и два официра. Прво су нас одвели у Метковић, а потом увече аутобусима у војни логор “Лора” код Сплита. Ту сам провео 125 дана, гдје сам доживио бројна пребијања, мучења, малтретирања, испитивања… -присјетио се вишемјесечне патње Жабљачанин Веселин Бојовић, једини Црногорац који је преживио мучење.
Звјерства у бившем Војно-истражном центру “Лора” код Сплита није преживјело 14 црногорских резервиста, који су у прољеће 1992. године заробљени на херцеговачком ратишту током вишемјесечне агресије ЈНА на Дубровник. Њихова права током заробљеништва требало је да штите Женевска конвенција и закони Хрватске.
У “Лори” су, како се вјерује, усмрћени резервисти такозване никшићко-шавничке групе Душан Баровић, Лука Газивода, Боривоје Зиројевић, Ранко Вујовић, Драгоман Докнић, Драган Јаковљевић, Павле Поповић, Милош Перуновић, Ратко Симовић, Неђељко Јанковић, Миљан Шушић, Радивоје Петковић и Радомир Вулић, а Међународни црвени крст је пронашао само Луку Аџића, који је неколико мјесеци касније преминуо у Никшићу од посљедица тешког злостављања.
Посмртни остаци 12 припадника ове групе откривани су годинама касније на различитим локацијама у Босни и Херцеговини, код Дувна, Мостара и Требиња, а тијело Милоша Перуновића још није пронађено.
Хрватско тужилаштво од 2007. године истражује случај страдања црногорских резервиста, али ни послије 18 година не зна се готово ништа о томе докле је стигао извиђај Жупанијског државног одвјетништва у Сплиту, које је само саопштило да спроводи криминалистичко истраживање, те да је поступак тајан.
Специјално државно тужилаштво (СДТ) није одговорило “Вијестима” да ли се и од када код нас воде извиђајни поступци о случају “Лора 3”, те да ли је и када СДТ по замолници сплитских колега достављало документацију Хрватској, која се тиче држављана Црне Горе…
На скупштинском Одбору у фебруару 2023. године, када је упућена иницијатива да Врховно државно тужилаштво ревидира Споразум тужилаштава Црне Горе и Хрватске о сарадњи и гоњењу починилаца ратних злочина, специјална тужитељка Тања Чолан Деретић саопштила је да је предмет око “Лоре 3” формиран још 2009. године. Она је тада навела да је у Одјељењу Врховног државног тужилаштва саслушано 11 особа и да су искази 2012. прослијеђени Жупанијском државном одвјетништву у Сплиту.
СДТ је 2016. године формирало нови предмет, а у односу на седам особа, али поступање у том предмету годинама је било готово немогуће јер Црна Гора до љета 2024. није имала законску могућност да користи доказе прикупљене у Хашком трибуналу.
Током прошле године тужиоци из Сплита доставили су замолницу СДТ-у, којом су тражили достављање додатних доказа, а прикупљење по том захтјеву још траје…
Препознао би сваког
Веселин Бојовић тврди за “Вијести” да би препознао сваког од чувара, за које тврди да су организовали и спроводили невиђену тортуру над њим и осталим заробљеницима у логору “Лора”.
“Боли ме то, остао сам једини жив из Црне Горе. Свјестан сам толико да могу још, чини ми се, све да испричам. Сјећам се шта су радили управник логора Томо Дуић, Анте Гудић, Емилио Бунгур… Ма познао би сваког. Вјерујте, то су злотвори, то нијесу људи”, истиче Бојовић.
Жабљачанин каже да не зна када је тачно група резервиста из Црне Горе, припадника никшићко-шавничке групе, доведена у “Лору”, јер су били смјештени у “озлоглашеном Блоку Ц”, али се добро сјећа једне ноћи и бројних јаука, али и молби – “убијте ме, убијте…”.
“Зид нас је дијелио. Цијеле ноћи трајало је мучење, допирао је јаук, запомагање… познао сам црногорски нагласак. Наредног дана је све утихнуло, а мене су стражари позвали да са још једним очистим те просторије гдје су мучени. Ту је била крв на све стране, дјелови тијела…”, присјетио се Бојовић, којем је један од стражара, како тврди, рекао:
“Твоји су земљаци сад у хладњачи”.
Бојовића је у “Лори” пронашао Међународни црвени крст, чији су га представници у једном од павиљона евидентирали 29. дана од заробљавања. Представник те организације га је, како је испричао, обилазио у логору, а потом је 14. августа 1992. одведен у Неметин, код Осијека, гдје је обављена размјена.
“Пред тужитељком Лидијом Вукчевић дао сам изјаву 2012. године, испричао сам све чега сам могао да се сјетим, а тога има доста. Када сам се распитивао шта је са предметом, речено ми је да то тешко иде са Хрватском. Од тада ме нико никада више није звао. Дао сам једном и изјаву у Требињу, јер су тамо исто логораши из ‘Лоре’, тамо су заведени исто неки предмети, постоје и њихова свједочења о тортури у сплитском логору”, навео је Бојовић.
Због злочина у сплитском војно-истражном затвору до сада су у два обновљена поступка у Хрватској, и то послије три деценије, изречене двије неправоснажне пресуде у предметима “Лора 1” и “Лора 2”.
Нема воље за истрагу
Правна савјетница у НВО Акција за људска права Бојана Маловић казала је “Вијестима” да се чини да нема воље да се приведе крају предмет о страдању црногорских резервиста у прољеће 1992. године.
У предметима “Лора 1” и “Лора 2”, за страдање и мучење заробљеника из Србије, по командној одговорности је већ осуђен Томислав Дуић, заповједник Војно-истражног центра Лора.
“Командна одговорност могла се примијенити и овдје, јер бројна свједочења говоре о свирепом мучењу затвореника из Црне Горе у Блоку Ц, додатно наводећи Дуића и његову супругу Татјану као непосредне извршиоце тих злочина. Свједочења, која су објављена 2022. године у документарном филму Телевизије Никшић ‘Зло прољеће ‘92’, достављена су од стране ХРА и Доцументе из Загреба – Хрватској, која је на основу њих наставила да спроводи криминалистичка истраживања. Након тога је упућена замолница Црној Гори за прикупљање додатних доказа и података, али јавности није саопштено конкретно којих. За сада знамо да господин Веселин Бојовић још увијек није позван да да исказ СДТ-у овим поводом, иако би то било од суштинског значаја, будући да у филму говори и о патњама које је сам проживио и преживио у Лори. Апеловали смо да у том смислу дође до проширења истраге, како би се и његов случај истражио и да напокон дођемо макар до наредбе за спровођење истраге против конкретних осумњичених”, навела је Маловић.
На питање да ли је сада тренутак да се на дневни ред стави и питање истраге о “Лори 3” будући да су Хрватска и Црна Гора почеле билатералне преговоре о отвореним питањима, представница ХРА је казала да сматра да је “сада тренутак да се то питање коначно стави на ред”.
“Сада је прави тренутак да се питање ‘Лоре 3’ укључи у билатералне преговоре о отвореним питањима двију земаља. У овом контексту, Црна Гора треба да води политику која ће узети у обзир остваривање права свих жртава ратних злочина. Процес рјешавања отворених питања треба да укључује одговорност за ратне злочине са обје стране, тако да Црна Гора мора бити проактивна у тражењу одговора на питања везана и за судбину својих држављана. Правилно усмјерен приступ може осигурати не само правду за жртве, већ и дугорочну стабилност и помирење, с јасним признавањем одговорности за све учињено током деведесетих”, навела је она.
Маловић сматра да Црна Гора ни у овом тренутку није спријечена да се активно интересује за предмет “Лора 3”, те да “гдје има воље, има и начина”…
“Међутим, ревизија Споразума из 2006. године је кључна јер би омогућила Црној Гори да се нађе у повољнијем положају, из којег би могла и званично захтијевати обавјештења о стању преузетих предмета, укључујући ‘Лору 3’, и основано очекивати детаљне повратне информације о напретку или евентуалним проблемима у процесуирању. Давање таквих информација представљало би обавезу на страни Хрватске, што сада није случај”, наводи Маловић.
Врховно државно тужилаштво је саопштило да су у септембру 2024. године имали састанак са представницима Хрватске како би усагласили измјену текста Споразума из 2006. Споразум се примјењује само у предметима ратних злочина које су на територији Хрватске починили црногорски држављани, због чега је Министарство правде 2023. године, у вријеме док је министар био Марко Ковач, тражило од ВДТ-а да се покрене процес ревидирања документа јер се Црна Гора налази у инфериорнијем положају.
Бојовницима и злочинцима споменик испред “Лоре”
Хрватска је 2016. године испред Војно-истражног центра “Лора” поставила споменик посвећен свим, па и осуђеним припадницима 72. бојне Војне полиције Хрватске војске у Сплиту.
За правну савјетницу ХРА то представља “сраман покушај херојизације починилаца”. “Овај потез указује на то да ни улазак у ЕУ не значи нужно промјену свијести у свим сегментима друштва. Таква релативизација злочина не само да подрива правду, већ шаље сигнал да се и даље не препознаје значај истинског помирења заснованог на признавању почињених злочина”, нагласила је Бојана Маловић.
ХРА је са Документом из Загреба и Центром за мир, ненасиље и људска права из Осијека, крајем децембра прошле године протестовала због тога што су на обиљежавању годишњице оснивања 72. бојне приказан филм “Истина”, а у којем су игнорисане судски утврђене чињенице о ратним злочинима у “Лори”.
Монир Гаеди: Провера чињеница: много лажних тврдњи о Асадовим затворима
“Такво понашање не само да представља негирање судски утврђених чињеница, већ и поновно рањавање жртава и породица страдалих жртава, а глорификацију злочинаца, што се не би смјело допустити”, сматра Маловић.
О злочину се мало зна у Црној Гори
О злочинима у “Лори” није довољно истраживано и говорено у Црној Гори, а о томе свједоче и резултати анкете “Вијести”, јер је такав одговор на упитнику изабран готово консензусом.
Велика већина испитаника – 621 од 747, односно 83,1 одсто, зна да су у сплитском логору страдали црногорски држављани, то не зна 110 учесника анкете (14,7%), а одговор “не знам” је дало 16 испитаника (2,2 %).
Учесници анкете су могли да изаберу више одговора, што су урадили на питање на који начин су сазнали о догађајима у “Лори”. Тако је из медијских извјештаја за злочине сазнало 369 испитаника, из књига, документарних емисија или истраживања 246, путем свједочења преживјелих или породица жртава 217, а 85 није било информисано о томе.
564 учесника анкете сматра да би случај “Лора” требало да процесуира Међународни суд правде, уз сарадњу Хрватске и Црне Горе, 204 је одабрало да то ради црногорско, а 154 хрватско тужилаштво.
Велика већина – 669 испитаника – сматра да је неприхватљиво и увредљиво према жртвама то што је Хрватска испред логора подигла споменик војној јединици која је управљала “Лором”, а 10 испитаника одговорило је да је лично познавало страдале или преживјеле.
“Мој комшија је нажалост страдао у Лори. Позвали су га као резервисту. Момак који није био нити националиста нити ратно настројен, ја сам га гледао као Ју рокера и боема. Жалосно је и што националисти користе ове људе”, један је од коментара.
Неки коментари су и да Црна Гора деценијама нема храбрости да покрене питање страдања резервиста у “Лори”.
“Тамо су звјерски мучени и убијени резервисти ЈНА. Свака влада се плаши Хрватске…”, написао је један од учесника анкете.
Један од испитаника се присјетио и понашања бивше власти Црне Горе у вријеме када су тијела резервиста допремљена и сахрањена у Никшићу.
“Срамотно је што се бивша власт, која је послала те момке у рат, оградила од њих, а никога није било ни на сахрани тих људи у Никшићу”.
Извор: РТНК
