Мисли из његошеве биљежнице
10.
Рашта нијесам ја видио када су прве зраке вјечне облаке таме на нашему истоку зажегле;
рашта не знам тајну онога сијатеља којему на нашој земљи зрна падају, а на друге се цвјета и вјечни плод производи?
11.
Је ли вјековите облачне гомиле, зарђале својим мртвим ћутањем, трудно било први дан проникнути?
Ја мним како први пут остараломе уму који не да к себе просвјештенија.
12.
Откако је могућим словом Створитеља отежала хаосом пространа ноћна утроба;
откако су правилни вихорови развијали кристалну прашину около престола лучезрачнога;
откада бисерни облук млијечнога пута украшава људску колијевку!
13.
Човјек је трунак којега ток времена једном проз зраку непостижним најмјернијем пронесе.
14.
Када се зраке сунчане угасе на нашему бријегу, онда величествени символ Створитеља у неизбројнима пламовима затрепти у подножје његова престола.
15.
Да ми се са земље попети уз Даничине зраке, у Даницу, а из Данице к ономе свјетилу уза зраке које их њој дава, и тијем начином путујући уза зајмне зраке, мога бих доћи на извор зраках, али ђе је смртноме лакоћа зраке!
Ох, зраке, да умијете мислити и говорити, бисте чудније но сте много биле!
Али бадава, ви себе сожижете на општу жертву у великоме храму свеславија божјега.
То је ваш закон
16.
Људи похваљујући прошло, желећи боље, трују настојеће.
