Можда се Љубо Филиповић јутрос успавао. Истина, стигла је благовремено његова високоумна рубрика „Десет до осам“, на порталу ЦДМ. Реклама је бесплатна, али да видимо шта пише Фићко „међу јавом и међ сном“.
Каже Љубо: „Prevelika politička angažovanost Pravoslavne Crkve Srbije u Crnoj Gori [sic], njeni politički ciljevi i moć koju je akumulirala političkim promjenama u Crnoj Gori, stvorili su jak antireligijski sentiment među građanima”. Снила баба што би рада била. Другим ријечима, снива Љубо како литија у Црној Гори није ни било.
У недостатку аргумената Љупче зазива и самог Исуса, тврдећи како је „načelo odvojenosti crkve od države, koju je na kraju krajeva, propovjedao i sam Hrist odgovarajući na provokativno pitanje fariseja o tome da li treba plaćati porez:
„Pokažite mi porezni novac“. A oni mu pružiše dinar. I reče im: “Čiji je ovo lik i natpis?” Rekoše mu: “Carev”. Tada im reče: “Dajte dakle caru carevo a Bogu Božije” (Matej 22:15-22).
Овом егзегезом Љубо скаче себи у уста. Започео човјек проповјед о томе како се међу грађанима развија „антирелигијски сентимент“, па у одбрану своје тврдње одмах се латио Јеванђеља. Рекло би се да има наде и за Љуба.
Без зезања, Исусове параболе јесу такве да их може разумјети и дијете. Но, у овом случају Филиповићева егзегеза морала би садржати само једну допуну, односно питање: На којег цара мисли Љубо? Нека каже, па да подамо „цару царево“.
Croquis
*Насловна фотогорафија: Градски портал
