Не знам да ли игдје на планети постоји феномен, као што је то случај у Црној Гори, да се лаици понашају као експерти.
Тако је одапео колумну (види: analitika), стручну експертизу, Рајко Церовић, еда би доскочио предсједнику Милатовићу.
Овај лингвистички баштован (јер не знам како бих сем, ’вако, метафорички описао његово дубоко познавање језичке историје на простору данашње Црне Горе), поред свих споменика језика и писмености од „Мирослављевог јеванђеља” до данашњег дана, истргао је из малог мозга и контекста једну изјаву Абдулаха Сидрана као доказ да се овдје одвајкада, ако не баш говорио, онда „ослушкивао” црногорски језик.
Дочим, овај врсни лингвиста латио се и Његоша, тј. баш стручно и баш-баш аргументовано доказао, што све можете провјерити у његовој колумни, да Његош није написао „Горски вијенац” потпомогнут Вуковом језичком реформом, већма „старим правописом”. Ваљда Чиргићевим!?
Милован Урван
