Пише: Лидија Глишић
Недавно сам пожељела да завирим у једну кућу коју сам видјела на екрану, али за мене недостижну и неусељиву. Захваљујући данашњој технологији, виртуелно сам ипак прошетала њеном савршеном унутрашњошћу, загледала се кроз њене велике прозоре у шуму која је окружује, попела се дрвеним степеништем на спрат и терасу са погледом на језеро, изашла на велики трем савршен за испијање јутарње кафе. Фалио је само неко с ким бих ово уживање подијелила, па да помислим да је кућа моја, а ја њена. Ова виртуелна шетња вратила ме је у вријеме када су људи тражили своја одморишта од стварности у минијатурним свјетовима и чудесним збиркама.
Кућица за лутке Петронеле Ортман
У Амстердаму 17. вијека, тада важној трговинској луци, у куће богатих госпођа, уз најњежније свилене тканине, порцеланско посуђе, украсе од слоноваче, мирисе мушкатног ораха, бибера и чајева из Кине, ушао је и један обичај резервисан само за најбогатије даме.
Кућица за лутке Петронеле Ортман, најпознатије међу „градитељкама“ ових интимних барокних палата, смјештена у кутију од ораховине и ебеновине, била је подијељена у девет соба опремљених порцеланом, сребрним есцајгом, текстилом, па чак и правом текућом водом у кухињи. Имала је и библиотеку са 83 књиге у кожном повезу и оригиналне слике тадашњих умјетника. Гости су повремено могли да завире у њену унутрашњост, али је кућица углавном живјела свој интимни живот којим је управљала Петронела.
Читавог живота „кућила“ се машта Петронеле Ортман у овој јединственој дрвеној кутији која је на крају вриједила колико и права кућа у некој од најбољих амстердамских улица! Толико је коштао осјећај супруге богатог амстердамског трговца да и она може загосподарити над неким – својим порцеланским луткама.
Кабинет куриозитета
И док су жене попут Петронеле имале потребу да бјекство од стварности траже у кућама за лутке, мушкарци тога времена опремали су своје кабинете куриозитета. Њима су жељели да покажу своју моћ – колико далеко су путовали, шта су доживјели и видјели, чиме су овладали. Ове просторије биле су препуне бизарних и егзотичних предмета које су донијели са својих путовања: кљова, старих новчића, шкољки, препарираних животиња, афричких огрлица, реликвија… Све што је могло да шокира и импресионира. Док је Петронелина кућица за лутке била савршено уређени свијет хармоније, кабинети су били хаотична мјешавина знања и моћи – прави доказ да је њихов власник завладао не само кућом, већ и свијетом.
Богати трговци и њихове жене имали су, ипак, нешто заједничко – луксуз доколице у којем су могли да уживају, док су сиромашни свој предах од свакодневне борбе за преживљавање тешко хватали.
Луксуз доколице у виртуелном свијету
Данас та чаролија доколице није више привилегија богатих, већ је доступна многима. У безбједном виртуелном окружењу свако може да постане градитељ новог свијета, ратник или шта год му креатор видео игара понуди. Потребно је само да заплови овим паралелним свијетом. Љепота и луксуз доколице постали су багателна свакодневица.
Богате данас одавно не задовољавају куриозитети мрачних кабинета, јер шта би у њима данас уопште држали када нема тога што нијесу искусили, пробали, видјели, осјетили. Њих узбуђује само стварна игра моћи, стварно поигравање са свјетовима, овим познатим и оним још неоткривеним. Обичним смртницима заглављеним у лагумима гејминга и доживотне доколице остаје господарење виртуелним свијетом игара.
Наша господарица порцеланских лутака, Петронела, као богата удовица и супруга трговца свилом, тешко да би данас трошила богатство на доживотно опремање кућице за лутке коју ће касније наслиједити њена ћерка. Вјероватно би она тај новац данас радије уложила у себе, постала би и сама лутка захваљујући пластичној хирургији, или бар сестра властитој ћерки. Кућа за лутке коју су многи видјели као симбол женског заточеништва (сјетимо се Иб-зенове Норе), данас је дом свих нас.
Како је Ролан Барт примјећивао: потрошачка друштва су доколицу претворила у облик контроле – кроз рекламирану забаву, туризам, хоби индустрију. Заиграни у виртуелном свијету, не видимо да нас те моћне „петронеле“ данашњице држе у меком пространству доколице, изван стварног живота, док праве резервни свијет само за одабране.
Извор: РТЦГ
