
Новинар и војни аналитичар Мирослав Лазански препричао је 2010. године свој сусрет и упознавање са Савом Кентером, који је тада био предсједник Атланског савеза Црне Горе, и тобоже водио кампању да Црна Гора што прије уђе у НАТО.
На опаску Лазанског да је Црна Гора ипак у нешто другачијој ситуацији од Србије, те да нема проблем Косова, Кентера му је дао занимљив одговор.
„А не, ти треба да оштро нападнеш све нас који желимо да Црна Гора уђе у НАТО. Јер нама онда на Западу цијена расте, ми онда морамо много више да радимо. А ко ради тај и зарађује. Капираш брате?”
„Чекај Саво, јер ви хоћете да Црна Гора што пре уђе у НАТО или нећете?”
„Да ли си нормалан, па што бисмо онда после ми радили?”, одговорио је Кентера, који је у Алијасни очигледно видио само банкомат. Ова епизода вјероватно више него ишта друго описује профил личности, менталитет и врједносни систем Сава Кентере, који ових дана најављује политички ангажман јер – не може више сједјети скрштених руку и гледати шта се дешава.
А како би то отприлике изгледало уколико би се опскурни профил попут Кентере дограбио државних печата, грађани су најбоље моли да виде док је дотични као директор Агенције за националну безбједност (АНБ) дословце организовао лов на вјештице по Црној Гори, и када је атмосфера терора у земљи наликовала оној из 1948. године.
Само пет мјесеци на челу тајне полиције, Кентери је било довољно да покаже своју личну карту. Започета је атмосфера страха, ћерања и прогона обичних, и што је најважније, показаће се невиних грађана Црне Горе, само зато што неко у свом помраченом уму – овдашње поштене Црногорце, наше комшије, пријатеље, рођаке и познанике перципира као државне непријатеље.
По ономе што се могло видјети, Кентера је особа без икаквих талената и квалитета, што засигурно најбоље знају они који су га ангажовали и који га толике године плаћају. Право питање за њих је зашто то и даље раде и да ли су свјесни у којој мјери разне кентере урушавају углед и имиџ НАТО у Црној Гори.
Истовремено, с обзиром на њену тешку историју крвних освета и братоубилачких сукоба, често баш због ирационалног слијеђења интереса са стране, право питање и примарни задатак за Црну Гору је да не дозволи да се нешто слично икада више понови, тј.да све будуће кентере и њему сличне Црна Гора заувијек презре и пошаље на сметлиште историје.
Редакција
