Пише: Драгован Милићевић
Министар финансија Синиша Мали недавно је, са Светског економског форума у Давосу, славодобитно, као да је то једна од најважнијих вести за грађане, саопштио да је Влада Србије потписала уговор о стратешкој сарадњи са америчком компанијом Archer Aviation, произвођачем електричних летелица за вертикално полетање и слетање (eVTOL), „летећих таксија“. И приде се похвалио да је Србија прва у Европи потписала такву врсту уговора, па ће бити и прва европска земља у којој ће се те летелице тестирати.
Власт прве летове планира у склопу свечаног отварања Експа 2027, 14. маја наредне године, а стручњаци за ту врсту саобраћаја тврде да преостало време од око 450 дана није довољно да се испоштују све процедуре и стандарди безбедности. Тим пре што произвођач наручених „летећих таксија“, Archer Aviation, још није добио ни дозволе за летење од америчке Федералне управе за авијацију. Без њих би цео посао могао да пропадне.
Европска правила „неповољна за бизнис“
На страну што је Европа у том погледу много захтевнија од САД. О томе сведоче и оцене представника Archer Aviation да су прописи које доноси Европска агенција за ваздухопловну сигурност (EASA) „неповољни за бизнис“ и да њени строги захтеви могу успорити или отежати комерцијалну примену летећих таксија на европском тржишту.
Због тога се чини да би пажњу више требало усмерити на део саопштења у коме Archer наводи да је „ушао у стратешки дијалог са Владом Србије о развоју сарадње на индустријализацији, укључујући критичне (ретке) минерале и компоненте за батерије“. Да ли се иза тога заправо крије намера да се на мала врата поново оживи пројекат Рио Тинта остаје да се види.
За сада се из изјаве министра Малог и саопштења америчке компаније зна само да је Србија изразила спремност и добила опцију да набави почетну флоту до 25 летелица типа Midnight, које вертикално полећу и слећу и имају погон на батерије. Свака од њих кошта око пет милиона евра, а циљ њиховог развоја је да у догледно време буду јефтиније за употребу од хеликоптера, пре свега захваљујући електричном погону и једноставнијим техничким решењима.
Домет ових летелица је, зависно од капацитета батерија, од 80 до 130 километара и поред пилота могу да приме четири путника. Србија је у међувремену, да би омогућила овај вид превоза, изменила правила којима су регулисани услови за обављање ваздушног саобраћаја и обуку пилота, тако што је у домаћи правни систем унета одговарајућа уредба Европске комисије којом се регулише коришћење оваквих ваздухоплова. Треба ли подсећати да у Европи још ниједна земља није сертификовала и издала дозволе за ову врсту ваздухоплова, да међународна сертификација летелица траје годинама, да у Србији не постоји ниједан vertiport – ваздушна лука за слетање, полетање и сервисирање електричних летелица са вертикалним узлетањем и слетањем, да нема обучених пилота за ту врсту летелица, специјализованих прикључака за пуњење батерија, сигурносних протокола…
Колика ће бити цена превоза и може ли се та инвестиција икада отплатити
Чак и ако се занемаре ти технички и правни предуслови, поставља се кључно питање – да ли постоје бар елементарне претпоставке да коришћење 25 „летећих таксија“ у комерцијалне сврхе може бити исплативо. И колика ће бити цена превоза, с обзиром на то да су такве летелице, због капацитета батерија и домета, намењене за кратке релације, дакле само за малобројне елитне и платежно најспособније путнике. Или за државне званичнике, чији ће се летови плаћати из буџета, новцем свих пореских обвезника. Веома битно је и колико ће, поред саме набавке летелица, коштати изградња потребне инфраструктуре која ће ово пратити.
Тек на бази свих тих података може се апроксимативно утврдити колики би приход годишње требало да остваре све те летелице да би ова инвестиција била рентабилна. То очито није било ни на крај памети иницијаторима идеје о „летећим таксијима“. Уосталом, сам председник Александар Вучић је у емисији Око на РТС-у, на питање новинарке Анице Телесковић одговорио да за многе јавне инвестиције нису рађене студије исплативости. „Да смо за сваки пројекат радили студију економске оправданости, у Србији никада ништа не би било изграђено“, испалио је Вучић као из топа. No comment.
За грађане још је важније питање ко ће то задовољство богате мањине да плати. Тим пре ако се има у виду да су сви остали партнери компаније Archer по правилу богате земље, које имају изворе нафте или су технолошки неупоредиво напредније од Србије.
Нема одговора ни на питање зашто је власт одустала од намере да „летеће таксије“ набави из Кине. У мају 2024, после састанка са кинеским председником Си Ђинпингом, Вучић је изјавио да су му се у Србији смејали када је говорио о летећим таксијима, а да је током посете Кини разговарао да једном компанијом о тим летелицама. Годину и по касније, у новембру 2025, кинеска фирма Hpeng Aridge почела је њихову масовну производњу. То је још једна коцкица у мозаику огромног технолошког напретка Кине, која је у 2024. из буџета одвојила 56 милијарди долара за финансирање научно-технолошког развоја.
Због сумњиве набавке, полетеће – јавни дуг
Србија ће и за ову „инвестицију“ морати додатно да се задужи, јер без нових позајмица не може да плати ни доспеле обавезе, ни друге државне издатке, јер је прошле године минус у државној каси био 2,3 милијарде, а за ову годину планиран је још већи дефицит од око 2,55 милијарди евра. Зато ће јавни дуг од 39 милијарди евра, колико је био крајем јануара, наставити да се увећава. Не само за 125 милиона евра, колико ће бити плаћени „летећи таксији“, већ најмање за још толико, колико ће коштати градња пратеће инфраструктуре. С обзиром на век експлоатације, неопходна улагања у инфраструктуру, техничке и људске ресурсе, да би се та инвестиција исплатила, годишње би приход од коришћења сваке од тих 25 летелица морао да буде бар пет милиона евра.
А још се не зна ко ће њима управљати. Држава или неко други коме ће она поверити тај посао у њено име. Много питања без иједног одговора за инвестицију од 125 милиона евра, плус још толико за додатну опрему и инфраструктуру. Очито је да у овом подухвати нема никакве економске логике и да је код представника власти превладала логика пијаних милионера.
Извор: Радар
