(Фото: Радио Слободна Европа)
Нико нема илузија да ће власти испунити захтеве постављене на масовном протесту у понедељак 8. маја, након што су прошле седмице два крвава похода оставила Србију у шоку. Осим оставке министра образовања Бранка Ружића, која се ионако десила, у прогласу су тражене смене на врху Министарства полиције и БИА, у телу за надзор електронских медија, забрана ријалитија и одузимање лиценце телевизијама Пинк и Хепи. Додуше, неки као предострожност власти тумаче прекид емитовања „Задруге“ на Пинку, ријалити-сапунице која је означена као оаза насиља и простаклука. Но, једно је пауза у емитовању, а забрана нешто друго.
Зато би, како за DW потврђују извори у опозицији, у петак 12. маја протестна колона требало да прошета од Скупштине до моста „Газела“, који ће и блокирати на неко време.
Након тога ће се пред шарену групу опозиционих партија – од зелених, до десничарских – поставити питање: шта даље? Како се чује у тим круговима, неки су за обухватну блокаду београдских улица, други за достојанствен протест који би приморао власт на погрешне потезе. Изгледа да ће одговор дати масовност идућег скупа, када ће се видети да ли су људи у понедељак дошли због туге, гнева и солидарности, или су осим тога спремни да следе опозициону тактику протеста.
Неопходни протести, упрошћени захтеви?
Протести су потребни, сматра политички филозоф Филип Балуновић, јер два масовна убиства „нису инцидент“. „Они су нуспојава наших друштвених и политичких проблема и треба их подићи на највиши друштвени и политички ниво“, каже Балуновић за DW. „Деценијама уназад имамо насиље у јавном простору, вршњачко насиље, убиства. Никад нисмо имали да дете убија другу децу. Али, чак и да не увезујемо тај случај с нашим друштвеним патологијама, он је довољно снажан да широм отвори врата свих наших проблема. Имамо разлога да трагамо за мозаиком узрока“, додаје он.
Како сматра Балуновић, опозиција је добро одиграла што је протесте означила „протестима против насиља“. Сами захтеви, каже, покушај су да се нађу „инстант-одговори на комплексна и шкакљива питања“. „Разумем да морају да изађу с некаквим захтевима, па су ставили на листу оно што је могло да буде на листи и пре трагедија.“
Блажи међу аналитичарима наклоњеним властима су замерили слично. Социолог Владимир Вулетић има, како каже, разумевања што опозициони политичари користе прилику, али нема што се комплексне појаве своде на просте захтеве. „Изгледа као у Нушићевој ’Ожалошћеној породици’ – људи су се као окупили да жале за покојником, али у ствари гледају да извуку некакву ћар и корист. Али опет, то је на неки начин посао политичара“, рекао је Вулетић на телевизији Б92, на шта је водитељ додао: „Па макар и политички лешинарили.“
Власт туче из свих оружја
Изгледа да је „политичко лешинарење“ прописана или макар омиљена синтагма медија блиских властима. Исту етикету је на насловници објавио булеварски лист Информер, док је Ало насловио: „Мало им је крви, траже још“. На том фону су и изјаве владајућих политичара, које први интонира председник Србије и СНС Александар Вучић. Он се у недељу дана чак шест пута „обратио“ грађанима, најављујући за 26. мај скуп својих присталица у Београду, „највећи икада“.
„Шта ћете, да нама забраните да никада немамо скуп“, упитао је Вучић, тврдећи да није у питању „контрамитинг“ и да би опозиција укинула право на друкчије мишљење. „Једино право које желе да постоји је право да нам откидају главе, да нас јуре док пливамо по Сави и Дунаву, док нам силују мајке и ништа од тога не крију.“
Како оцењују неки политички коментатори, Вучић је и два трагична масакра претворио у причу о себи, а као највећи проблем земље опет означио – опозицију. „Искрено, био сам изненађен Вучићевим потезима, али не у моралном смислу, већ у политичком“, каже о томе Балуновић. „Почео је политички да греши у односу на своје бираче.“ „И Вучићеви бирачи су у стању шока, треба им да дишу. Он је пре него што су људи дошли себи почео да удара политички. То је сулудо, а уверен сам да један број његових бирача и сарадника мисли да је непримерено. Рекло би се да му се мало увукао страх. Ово је вероватно највећи изазов откако је дошао на власт“, сматра Балуновић.
А шта на изборима?
Премда власт помиње и могућност оставке комплетне владе и нових избора, познаваоци прилика не верују да Напредњацима одговара излазак на биралишта док су људи под утиском трагедија. Наредног пролећа ионако су на реду локални избори, па је изгледно да би с њима могли да се одрже и парламентарни, а можда и председнички, уколико Вучић одлучи да са Андрићевог венца пређе у Немањину 11. Но, питање је колико расцепкана опозиција може ту да добије, посебно јер се све отвореније прича о враћању цензуса на пет одсто. Пре свега је питање да ли СНС уопште може да изгуби изборе које сама организује.
Филип Балуновић каже да кризе могу да донесу раст опозиционим актерима, али да они, појединачно слаби, евентуално могу да победе у шареној великој коалицији.
Но, како додаје, све указује на то да власт једног дана не може отићи мирно, јер је те мостове давно порушила. „Не ради се ту о Вучићевом склопу личности, већ је интересна мрежа коју је успоставио толико разграната и дубока да значи велику турбуленцију за многе који од ове власти профитирају.“ „Не кажем да ће овде бити револуције, али увек су код могућих промена јаки контрареволуционарни импулси. Многи ће запети рукама и ногама да се одрже“, закључује Балуновић.
Немања Рујевић
Извор: DW
