Пише: Лери С. Џонсон
Израелски ничим изазван и неоснован напад на Иран, у раним јутарњим сатима петка, означава отворен почетак рата који ће, по свему судећи, дубински преобликовати читав регион. Да будем сасвим јасан — ово је рат. Али, у свему томе има и један мрачни обрис олакшања: јер док Израел ангажује читаве авијацијске ескадриле у поновљеним ударима на Иран, истовремено подижући ловце да пресријећу иранске дронове и ракете, народ у Гази ће макар на кратко одахнути од свакодневних разарања.
Па шта се заправо дешава? Израел је у првом таласу напада користио дронове сакривене у камионима — исту ону тактику коју је „Украјина“ примјенила 1. јуна против руских ваздушно-стратешких циљева. Израелци су, изгледа, били успјешнији од Украјинаца: њихови дронови елиминисали су неколико високопозиционираних иранских војних званичника и познатих нуклеарних научника. Ако мислите да је Израел ову тактику осмислио самостално — не живите у стварности.
Још нема потпуне слике о размјерама разарања које су израелске бомбе и ракете нанијеле широм Ирана, али јасно је да је напад био широког домета и озбиљне тежине. Ипак, Иран није био обезглављен — напротив, већ крајем петка и у раним сатима суботе по јерусалимском времену, услиједио је снажан одговор. Према наводима, Иран је погодио зграду војне команде у Тел Авиву, као и три израелска војна аеродрома — што је више од симболичке освете. У свијету такозваног „међународног поретка заснованог на правилима“, Израел је јасно извршио агресију без повода, док се Иран, по Повељи УН (Глава VII, Члан 51), брани у пуном праву. Али Запад, у свом лицемјерју, осуђује Иран и упорно покушава јавности подвалити израелску измишљотину да је све то само „самоодбрана“. Будалаштине, и ништа друго.
Вјерујем да је израелски напад дио унапријед планиране међународне обавјештајне и војне операције, у којој су учествовале и пружале подршку Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска и Њемачка. Први назнаке добили смо 31. маја, када је једна агенција УН-а објавила два извјештаја чији је очигледан циљ био да се створи наратив по којем је Иран „одметнута нуклеарна држава“: Први извјештај Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ), који је послат државама чланицама у суботу, наводи да су иранске залихе уранијума обогаћеног до 60% чистоће порасле за отприлике пола, на 408,6 килограма. Према процјенама саме МААЕ, то је довољно уранијума да се, ако се додатно обогати до 90% чистоће, произведе девет нуклеарних бојевих глава.
Други извјештај тврди да је Иран прије више деценија у три различите локације спроводио тајне нуклеарне активности с материјалима који нису били пријављени Агенцији УН. Резултати овог „свеобухватног“ извјештаја, како пише агенција Ројтерс, отварају простор за дипломатску офанзиву САД-а, Британије, Француске и Њемачке, чији је циљ да Управни одбор МААЕ формално прогласи Иран кривим за кршење обавеза из Споразума о неширењу нуклеарног оружја (NPT).
Позивајући се на садржај извјештаја, западне силе већ припремају наступ на наредном засједању МААЕ у јуну, гдје ће тражити да Иран буде званично проглашен за земљу која је „ван обавеза“. Ова тактика већ је виђена 2002/2003. године, када је на сличан начин створено оправдање за напад на Ирак, под изговором да Багдад посједује оружје за масовно уништење. Данас знамо да је то била лаж — али пропаганда је била више него дјелотворна: мобилисала је америчку и европску јавност за инвазију.
Исту ствар гледамо и данас. Само је, овог пута, Иран тај који се лажно оптужује да обогаћује уранијум у циљу производње нуклеарне бомбе. Лаж о ирачком оружју за масовно уништење, као и тренутна клевета против Ирана, имају исту сврху — дати алиби за војну интервенцију с крајњим циљем промјене режима.
Као и у случају неуспјелог украјинског напада на руске стратешке ваздушне капацитете 1. јуна, и први израелски удар на Иран био је пропраћен вјештачки генерисаним снимцима и фотографијама, уз сензационалистичке извјештаје о наводно „огромној и непоправљивој штети“. Иако је тачно да је Израел погодио велики број мета широм Ирана, напад није успио да онеспособи Иран да узврати — што је Иран и учинио, и што ће, сасвим сигурно, наставити да чини у наредном периоду. Сматрам да Иран има стратешку предност над Израелом када је ријеч о дуготрајној војној кампањи заснованој на беспилотним летјелицама и ракетним средствима. Иран располаже са више дронова и више ракета него Израел. Израел, барем за сада, ослања се на ваздушне ударе из својих ескадрила F-35 и F-16 авиона. А ту лежи проблем: израелске ваздушне снаге ће временом почети да слабе, јер ће млазни авиони трпјети кварове услед интензивне употребе и потребе за редовним одржавањем.
Према најновијим подацима (2024–2025), F-35 Lightning II захтијева између 10 и 14 сати одржавања по једном сату лета, у зависности од варијанте и услова у којима лети. Упркос технолошким побољшањима последњих година, F-35 и даље захтијева далеко више одржавања у односу на старије моделе као што је F-16, који просјечно тражи 5 до 6 сати одржавања по једном сату лета. Само вријеме лета од Израела до иранске границе и назад износи нешто више од три сата. Проста рачуница каже: сваки F-35 авион који се користи за напад на Иран мораће да буде у хангару на одржавању најмање 30 сати након једне мисије. Сумњам да ће Израел моћи да одржи овај интензитет операција дуже од седмицу дана.
Иран, с друге стране, има очигледну предност у балистичким ракетама и дроновима. Једна од тактика коју би могао примијенити јесте да у првом или другом таласу напада испали старије моделе ракета и дронова, како би изнудио активирање израелских ПВО система и исцрпио њихове залихе. Након тога, Иран би могао лансирати хиперсоничне ракете — за које Израел нема поуздану одбрану. Ако се Русија, Кина или Сјеверна Кореја одлуче да снабдијевају Иран, способност Израела да одбије будуће ударе драматично ће ослабити.
Према наводима са канала BORZZIKMAN, Русија је упутила оштро упозорење администрацији Доналда Трампа, а детаљи тог упозорења налазе се у сљедећем видео-снимку: Ционисти се, војно гледано, налазе у веома неповољној позицији. Њихови одбрамбени капацитети већ су растегнути до пуцања. Израел нема стратешку дубину која би му омогућила да одржи интензивне операције истовремено у Гази, на Западној обали, у јужном Либану и у Сирији — док уједно покушава да настави ваздушне ударе на Иран. То је ситуација у којој се географија и логистика освете — а ароганција стратегији дође главе.
Лери С. Џонсон је бивши аналитичар Централне обавјештајне агенције САД (CIA). Данас је сувласник и генерални директор компаније BERG Associates, LLC (Business Exposure Reduction Group) — фирме специјализоване за процјену ризика и смањење изложености у пословању.
Извор: Ron Paul Institute
