Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Лери Џонсон: Писмо Трампу о стварним руским ратним губицима

Журнал
Published: 25. јануар, 2025.
Share
SHARE

Господине Предсједниче,

Вјерујем да вам ЦИА пружа нетачне и лажне информације о губицима Русије и стању њене економије. Ако се надате да ћете остварити свој циљ отварања преговора са предсједником Владимиром Путином ради окончања рата у Украјини, морате бити опремљени најбољим расположивим информацијама.

Информисани сте да је Русија претрпјела разарајуће губитке — чак 800.000 жртава — и да је руска економија слаба и крхка. Подаци из отворених извора приказују дијаметралну слику.

Један од најбољих отворених извора за информације о руским жртвама је Медиазона:

Медиазона (руски: Медиазона) је руски независни медијски портал који се фокусира на антипутиновску опозицију, а основале су га Марија Аљохина и Надежда Толокоњикова, које су такође оснивачице протестне групе и бенда Pussy Riot. Главни уредник портала је руски политички новинар Сергеј Смирнов.

Медиазона је независна организација која је идеолошки против Владимира Путина. Она је антитеза руској пропагандној машинерији. Медиазона користи мултидимензионалну методологију за праћење руских губитака у рату у Украјини, што укључује:

Прикупљање обавјештајних података из отворених извора: Праћење јавно доступних информација из новинских агенција, друштвених мрежа, званичних војних извјештаја и група локалних становника.

Човјек по имену Илон

Сарадња: Медиазона блиско сарађује са Руском службом Би-Би-Сија на праћењу и верификацији извјештаја о жртвама.
Обимна база података: Одржавају редовно ажурирану листу погинулих, која тренутно садржи више од 44.600 имена руских војника страдалих у борбама.
Анализа матичних књига оставина: Медиазона комбинује своју листу жртава са подацима из базе матичних књига како би процјенила стварну стопу смртности међу руским мушкарцима.
Статистичко моделирање: Примјењују методологију која обухвата све вишкове смртности мушкараца до 50 година, узимајући у обзир факторе попут социјалног састава, кашњења у консултацијама код нотара и одлагања регистрације смрти.
Упоредна анализа: Тим верификује информације преко више извора и база података.
Мрежа волонтера: Тим волонтера помаже у прикупљању и провјери података.
Континуирано ажурирање: База података се редовно ажурира како би одражавала најсвјежије расположиве информације.

Према најновијим подацима Медиазоне, потврђено је 88.726 погинулих руских војника у борбама од фебруара 2022. године. Медиазона, користећи податке из матичних књига оставина, процјењује да број може бити чак 120.000. То је далеко од бројева које пласира украјинска обавјештајна служба, на којима ЦИА заснива своје процјене.

Важно је да разумјете да Русија овај рат доживљава као кључан за свој опстанак. Русија не ратује како би обновила Совјетску империју. Она Украјину види као прокси Запада, који се користи за напад на Русију уз подршку оружја и обавјештајних података САД-а и НАТО-а, с крајњим циљем да се уништи тренутна руска влада. Сходно томе, једини прихватљив исход за Русију је окончање те пријетње. Предсједник Путин је спреман да прихвати преговоре под условом да се Украјина разоружа до те мјере да не може изводити будуће нападе на Русију, као и да НАТО обустави било какво разматрање чланства Украјине у Алијанси.

Према најновијим пројекцијама ММФ-а, руска економија се очекује да порасте за 1,4% у 2025. години, што је благо повећање у односу на претходну прогнозу од 1,3%. То представља успоравање у односу на процјењени раст од 3,8% у 2024. години. ММФ то успоравање приписује неколико фактора:

Прелазак са „ратне економије“: Руска економија је била у великом замаху, подстакнута значајним јавним издвајањима за ратне напоре.
Висока инфлација: ММФ извјештава да ће инфлација у Русији 2024. износити 8,3%, док ће секвенцијална инфлација бити чак и виша, преко 9%.
Монетарно стезање: Као одговор на високу инфлацију, Централна банка Русије је подигла каматне стопе на 21%, што ће вјероватно утицати на успоравање економских активности.

Прогноза ММФ-а за Русију у 2025. години је нижа од основне прогнозе руског Министарства за економски развој, која предвиђа раст од 2,5%. Међутим, она спада у тренутни распон прогноза Централне банке Русије, који износи од 0,5% до 1,5%.

Важно је напоменути да су неки руски званичници, укључујући министра за економски развој Максима Решетњикова, критиковали прогнозе ММФ-а као претјерано песимистичне, тврдећи да не узимају у обзир мјере које су руске власти предузеле ради подршке економији.

Кључна ствар је следећа: Упркос пројектованом успоравању, прогноза ММФ-а указује да руска економија наставља да показује отпорност пред западним санкцијама, углавном захваљујући факторима као што су снажан извоз нафте и сировина у земље попут Индије и Кине, као и ширење војно-индустријског комплекса.

Поглед руске владе на своју економију остаје оптимистичан, а званичници истичу снажне показатеље раста и отпорност пред западним санкцијама. Руска влада указује на неколико кључних показатеља како би подржала овај оптимизам:

  • Раст БДП-а: Економија је порасла за 3,6% у 2023. и очекује се раст од око 4% у 2024, што Русију чини једном од најбрже растућих великих економија.
  • Ниска стопа незапослености: Стопа незапослености пала је на 2,6% у 2024, што је историјски низак ниво.
  • Пораст глобалног економског статуса: Према Свјетској банци, Русија је претекао Њемачку и Јапан и постала четврта највећа економија на свијету мјерено паритетом куповне моћи.
  • Повећање инвестиција: Инвестиције у фиксни капитал порасле су за 9,8% у 2023. и 14,5% у првом кварталу 2024.
  • Трговински суфицит: Русија је уживала суфицит од 50,2 милијарде долара у 2023. и 40,6 милијарди долара у првој половини 2024.

Предсједник Владимир Путин користи ове економске показатеље како би аргументовао да западне санкције нису биле ефикасне и да би представио руски економски модел као примјер партнерима у Азији и Африци. Његова порука одјекује међу лидерима Глобалног Југа.

Ако размотрите руску перспективу у погледу ратних жртава и економије, Владимир Путин није под притиском да постигне договор који не рјешава стратешке бриге Русије и не гарантује да више неће бити војне пријетње од стране НАТО-а. Ако не успијете да разумјете ово и прилагодите своју стратегију како бисте постигли договор, ваши напори за преговоре о окончању рата у Украјини неће успјети.

Лери К. Џонсон је бивши аналитичар Централне обавјештајне агенције Сједињених Држава (ЦИА). Он је сувласник и генерални директор компаније BERG Associates, LLC (Business Exposure Reduction Group).

Извор: Рон Паул институт

TAGGED:губици руске економијеДоналд ТрампРусијаруски ратни губици
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Даниел Блатман и Амос Голдберг: Газа није Аушвиц, али злочин јесте геноцид
Next Article Aлександар Живковић: Побједа студената Србије

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

У Каштелу Старом спаљују и Дон Кихота

Карневал у хрватском Каштелу Старом (Сплитско-даламтинска жупанија) финиширао је спаљивањем лутки с ликом предсједника Србије…

By Журнал

Универзитет Црне Горе биљежи раст на свјетској SCImago ранг листи универзитета у најважнијој – истраживачкој компоненти

Универзитет Црне Горе је прилично упоредив са, на примјер, Универзитетом у Сплиту, иако је његов…

By Журнал

Крах зелене агенде: Протести пољопривредника широм Европе

Европска зелена агенда амбициозно је предвиђала да се емисија гасова смањи за 90 одсто до…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Вријеме људске тањевине

By Журнал
Гледишта

Елис Бекташ: Поучна и весела згода из повијести Хладног рата

By Журнал
Гледишта

Александар Живковић: Дар „Владике са Ловћена“ Манојла Вукотића

By Журнал
Гледишта

Сара Буш и Џенифер Хаден: Крај ере невладиних организација?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?