Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Причало се да је заједно са још неким актерима преговора у предвечерје избора 2020.г. др Владимир Лепосавић био заговорник компромиса и договора са ДПС-ом, иако са те стране није долазила довољно пристојна понуда. Потом се, нико не зна како, обрео у побједничкој Влади. Али тамо је потрајао до чувеног аутогола са Сребреницом, који је многима личио на добро одигран дупли-пас (Лепосавић се бавио фудбалом) са ДПС послаником Николићем.
Елем, о Лепосавићу мало знамо. Био је члан преговарачког тима Митрополије током бурне 2020.г., и тамо се истицао као солидан правник, одличан говорник енглеског језика и амерички ђак. Док је радио тимски, заврјеђивао је похвале. Кад би солирао, све је дјеловало противречно. Најблаже речено.
Сада улази на политичку позорницу са наизглед новом понудом. Нови исказ и доста нових лица. У центру приче му је демократија и владавина права, уз алузије на духовне вриједности. Дјелује ми као да се Вучић заситио Мандићеве и Кнежевићеве кабадахијске политике, и да нам сада шминка неког свог „Спајића и Милатовића“ у лику др Владимира. Наизглед, има све што и они: млад, паметан и бивши „апостол“. Једино што не асоцира на повјерење и оданост, а јако личи на Вучићев нови експеримент у Црној Гори.
До сљедећег читања у новом броју.
