Ако га не именује, председник Црне Горе ризикује да се нађе на дневном реду парламента и буде смењен, јер би тиме двапут узастопно прекршио Устав
Подгорица – У складу с одредбама управо измењеног Закона о председнику, скоро је извесно да ће до краја године бити изабрана нова влада, на чијем челу ће бити лидер Демоса и посланик Миодраг Лекић. Парламентарна већина је пре неколико месеци постигла договор и Лекића предложила Ђукановићу за мандатара, али је он одбио да га именује. Због тога су уследиле измене Закона о председнику које га обавезују да поштује вољу већине и да мора да додели мандат ономе за кога се определи већина посланика у црногорском парламенту.
Процедура избора почела је слањем, па поновим враћањем измењеног закона „због грешке у називу”. Председница парламента Данијела Ђуровић јуче је саопштила да је скупштина исправљену верзију послала Ђукановићу на потписивање.
Ако Ђукановић испоштује Устав и потпише измене прописа који споре он и његова Демократска партија социјалиста (ДПС), то би значило убрзавање поступка за избор Лекићевог кабинета. Не учини ли то до четвртка увече, како нам је речено у Скупштини Црне Горе, закон ће Службеном листу упутити председница парламента. Даном објављивања ступиће на снагу.
Неименовањем Лекића за мандатара Ђукановић ризикује да се нађе на дневном реду парламента и буде смењен, јер би тиме двапут узастопно прекршио Устав Црне Горе. Пошто је парламентарна већина одбила захтев Ђукановића за скраћење мандата Скупштини Црне Горе, а с обзиром на то да је рок за формирање владе 90 дана од именовања мандатара, то значи да би рок за формирање владе био крај године, јер ће измене Закона бити објављене у Службеном листу у петак. Наиме, владајућа коалиција саопштава да измене закона „важе ретроактивно и да рокови за формирање владе теку од момента кад у скупштини није прихваћен предлог Ђукановића за скраћење мандата, односно 30. септембра”.
Одлука скупштине да се Ђукановићу прецизно дефинишу овлашћења наишла је на оштре критике опозиције, која је с организацијом комита и слоганом „Има нас” организовала протесте и сукобе с полицијом испред здања парламента. Успротивила се и Венецијанска комисија (ВК), у којој диригентску палицу држе Ђукановићеви поверљиви кадрови, бивши амбасадор у САД Срђан Дармановић и бивши министар правде Зоран Пажин.
Шеф делегације ЕП за Црну Гору Владимир Билчик саопштио је: „Састанак Парламентарног одбора Европске уније и Црне Горе за стабилизацију и придруживање отказан је због усвајања контроверзног Закона о изменама и допунама Закона о председнику у Скупштини, који је директно у супротности с хитним мишљењем ВК”.
Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић каже за „Политику” да Ђукановић није хтео да да мандат Лекићу и да тиме „није желео да испуни своју уставну обавезу, него је одустао од испуњавања властите дужности”.
„Парламент се налази на пола мандата, док је председнику Црне Горе остало још само неколико месеци до краја мандата. Парламентарна већина тражи и има право на то да конституише владу онако како то предвиђају демократски стандарди”, каже Мандић.
Подсећа да је Црна Гора „први пут демократским путем променила власт 30. августа 2020. године, међутим, након те велике победе неки људи су почели брутално да се мешају у унутрашње ствари земље”.
„Сви смо тиме били запрепашћени, јер држимо да је Црна Гора држава која има своја правила, Устав, законе. Одједном су се многи из амбасада размилели од странке до странке како би објашњавали какву би то владу требало да има Црна Гора, ко може, а ко не може у њу. Па кад су саставили прву владу, иста та група чиновника се потрудила да препакује и другу владу, која би била подржана од опозиције”, констатује Мандић и додаје: „Они настављају с таквим недозвољеним понашањем и овог пута, тражећи да скупштина не треба да ради свој посао и да доноси законе на основу којих се влада у Црној Гори”.
Извор: Новица Ђурић/politika.rs
