Ко је овдје одговоран, код ове теме? Они који су водили државу. Они нису водили интегративну политику него завади па владај, стара формула. Али да немамо само елиту, него знајмо да се тема преселила. Сви имате рођаке, пријатеље, преговарају породице уочи вјенчања дјеце хоће ли бити застава ова или она, дотле смо ми довели.

На скупштинском Одбору за просвјету и науку, полемички и доминантно, тема је помјерена на такмичење нација у Црној Гори ( још увијек са 620 хиљада становника). Дакле, ко је на правој, а ко на кривој страни историје, који је национализам опасан и зао и онај који то није. На такву тему интервенисао је Миодраг Лекић, а дио његове интервенције преносимо у следећем тексту:
Да вам одмах кажем пошто се предсједник одбора изјаснио о нацијама, која је крива, судски аспекти, итд… Пошто је сад настала некаква исповијест, ево да вам кажем мој став. Једнако осуђујем, и одвратан ми је национализам: Бошњачки, Српски, Црногорски, Албански, и сви су латентни и сви су потенцијални, и сви могу да Црну Гору узбуркају и дестабилизују.
И то се и чини. Ко је овдје одговоран, код ове теме? Они који су водили државу. Они нису водили интегративну политику него завади па владај, стара формула. Али да немамо само елиту, него знајмо да се тема преселила. Сви имате рођаке, пријатеље, преговарају породице уочи вјенчања дјеце хоће ли бити застава ова или она, дотле смо ми довели.

То није изборни антагонизам, то је пресељен антагонизам оних које муте ову државу. А који су спектакуларно мијењали нације. Знамо који су били, и који су сепојавили на таласу великосрпског национализма, а који су постали ултра црногорци, и прогласили тај црногорски елеменат, који сам дуго заступао јавно, да не може бити националистички, и да је национализам црногорски дефанзивног карактера. То је био мој став од 92’/94′, и задржао сам га.
Никад не изјашњавам се национално, јер сматрам да није ни пристојно да ни саопштавам, а камоли да машем са моје позиције националне, и да претресам припаднике других нација. Међутим кориговао сам ту теорију. Може бити агресиван и црногорски национализам. Није само одбрамбени. Ја сам можда имао можда романтичарску идеализовану асоцијацију: Мала Црна Гора, стијешњена од свуда, одржала се. Међутим не, агресиван. Агресиван у карикатуралности. Агресиван у кичу, у мафијашким позадинама. У ситуацијама да они идеолози, највеће галамџије, брукају црногорску нацију.
