Ове недеље Србију потреса вест о великом броју грађана који су се у већој или мањој мери укључили у пирамидалну шему фиктивне фирме „Kangoroo treasure“. Медији наводе цифру од око 100 хиљада преварених људи. Фирма се назива кинеском јер су лица која су је регистровала у Србији кинески држављани, можда јесте, а можда и није јер се ионако ради о лажној интернет фирми, а њихови сервери заиста могу бити било где, њихов сигнал преусмерен и маскиран.
Пише: АЛЕКСАНДАР ЂОКИЋ
Готово је невероватно да неко може бити преварен путем пирамидалне шеме у земљи у којој су ликови попут Газда Језде и Дафине пљачкали грађане под покровитељством Слободана Милошевића. Чак и ако узмемо као чињеницу да су се генерације промениле, свеједно људи који су се родили почетком 90-их сада имају око 30 година и сећају се тих прича из детињства. Тешко је заборавити огромне редове који су се протезали преко пута данашњег ТЦ Ушће где је била филијала Дафимент банке и у којима су унесрећени људи бесмислено чекали да поново виде свој уложени новац.
Није ни битно упуштати се у детаље преваре, они су увек у складу са истим моделом – неко вам обећа ирационално велики проценат профита, а заузврат тражи од вас да уложите реалан новац. То је све.
У почетним месецима видите неки профит (трајање тог периода заиста зависи од тога да ли сте се у превару укључили на почетку или ближе њеном крају), затим фирма нестаје са свим новцем који је успела да сакупи од преварених улагача. Нечији губици су мањи, нечији већи, то зависи од поменутог периода инвестирања и од количине уложеног новца (ко се више помами, више изгуби).
Лекција је следећа – уз слободу долази одговорност. Ако не живимо у командној привреди и држава нас не распоређује где она сматра потребним, сами смо одговорни за своје животне поступке.
Уколико верујемо да је могуће зарадити брзи новац и у складу са тиме поступамо, тада узимамо ризик на себе. Замислимо ситуацију у којој неко улаже новац у пирамидалну шему и вади га кроз месец дана, он може чак да оствари профит, а да ли ће у случају профита тај човек делити своју зараду са свима нама? Наравно да неће, рећи ће да је то његов зарађен новац, шта ми ту имамо да тражимо. А када тај исти човек оствари губитак, он очекује да сви порески обвезници њему притекну у помоћ?
Заправо је и то могуће, али само у случају да је губитника толико много и да су губици толики велики да прете да изазову праву социјалну кризу. Држава може да интервенише искључиво у случајевима када самом систему прети колапс (не треба фетишизирати ниједан концепт, све је подложно барем привременом прилагођавању у случају преке потребе). Међутим, морамо ценити своју слободу, а учити се личној одговорности за сопствену судбину. Превише је колективних фантазија у нашем друштву, а премало индивидуалне одговорности.
