Субота, 28 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Политика

Латинска Америка: офанзива ЕУ против Русије и Кине

Журнал
Published: 26. август, 2022.
Share
SHARE

Европска унија намерава да посвети више пажње Латинској Америци, региону који је у последње време занемарила. То није нимало лак задатак, јер се између Тихуане и Огњене земље шири утицај Русије, а посебно Кине.

Бразилски предсједник Болсонаро, (Фото: ВВС)

Већина од 600.000 становника Жоинвилеа у бразилској држави Санта Катарина немачког је порекла. Па где, ако не тамо, немачке фирме могу уносно да послују. Али, на овогодишњем традиционалном Сајму пластике није било ни трага некакве предности за Немачку.

„Чуо сам од представника једне фирме која се бави машинама за пластику да је кинески конкурент понудио своје машине без предујма и у 45 месечних рата, без камате. Наше фирме не могу да се такмиче с таквом врстом финансирања“, каже Томас Улбрих.

Улбрих је генерални директор Удружења немачке машиноградње ВДМА у Сао Паулу и каже да се осећа да утицај Кине у Бразилу из дана у дан расте. Немачке и европске компаније, додаје, све теже држе корак с фирмама из Кине. „Кинеске банке, које само у Сао Паулу имају неколико експозитура, углавном се користе за финансирање пројеката кинеских фирми“, каже Улбрих.

Пекинг жели да крајем новембра у Гвајакилу у Еквадору крунише своју стратегију за Латинску Америку. Све је спремно за потписивање билатералног споразума о слободној трговини са Еквадором што ће се догодити у оквиру 15. пословног самита Кине и земаља Латинске Америке.

Дугорочна стратегија Кине

Си Ђинпинг, (Фото: Јапан тајмс)

Између 2000. и 2020. Кина је повећала своја улагања у Латинској Америци за невероватних 26 пута. Она је у многим градовима и регионима трговински партнер број један или барем број два – заменила је ЕУ, а често и САД.

О томе како је Кина за само две деценије освојила читав један континент, много може да каже Клаудија Гинтерсдорфер. Она четири године живи у Уругвају, четири је живела у Бразилу, а три године била је шефица америчког одељења Европске службе за спољно деловање (ЕЕАС).

„Увек сам била изненађена како су кинески амбасадори у региону добро говорили шпански и уједно разумели менталитет. Овде је доведена читава једна генерација стручњака. Кина је на неки начин заузела наше место између осталог и зато што је и сам шеф државе Си Ђинпинг одвојио време да разговара телефоном са сваким“, каже Гинтерсдорфер.

Циљ тих разговора је пре свега био да се земље Латинске Америке заинтересују за тзв. пројект Нови пут свиле. И то је имало успеха: 21 од 33 земље укључене су у интерконтиненталну трговину и инфраструктурну мрежу, што значи да је Кина све ближа томе да контролише најважније светске трговачке руте. Крајње је време, сматрају у Европској унији, да се учини нешто како би се томе супротставило.

ЕУ рачуна са шпанским председавањем од јула 2023

Клаудија Гинтерсдорфер, (Фото: Јутујуб)

Брисел жели да крене у дипломатску и економску офанзиву у Латинској Америци уз улагања од 3,4 милијарде евра. Почетак би требало да буде састанак министара спољних послова ЕУ и Заједнице латиноамеричких и карипских држава 27. октобра у Буенос Ајресу. Унија уједно полаже велике наде у шпанско председавање у другој половини следеће године.

„Једни друге узимамо здраво за готово, што може да доведе до тога да се више не ради на прави начин на односима“, каже Гинтерсдорфер. „При том смо ми, ЕУ, озбиљан партнер и веома добра трећа алтернатива. С нама регион не мора да бира између САД и Кине.“

Европска унија, каже, жели да подржи Латинску Америку након пандемије и то „на друштвени и интегративан начин“, жели да „промовише пројекте заштите климе, при чему је кључна реч „Green Deal“, жели да „промовише дигитализацију“, што подразумева и даље ширење трансатлантског оптичког телекомуникационог кабла између Португалије и Форталеза у Бразилу. „Када је реч и дигитализацији, ту предњаче пре свега балтичке земље“, каже дипломаткиња ЕУ. „Требало би укључити и друге земље, и то не само Шпанију, Португалију и Немачку.“

И Русија је конкурент

Владимир Путин, (Фото: El Paris English)

Вратити поверење – тако гласи мото, који је иначе знатно нарушен током пандемије короне. Латинска Америка дуго је узалуд чекала вакцине из ЕУ зато што иницијатива Ковакс за равноправнији приступ вакцинама у читавом свету није успела онако како су то у Бриселу замислили. У међувремену је Кина марљиво достављала вакцине, исто као и Русија своје вакцину Спутњик.

Европска унија и дипломаткиња Клаудија Гинтерсдорфер имали су пуне руке посла покушавајући да придобију Латиноамериканце за резолуцију Генералне скупштине УН о руском нападу на Украјину. Брисел је успео да то гласање забележи као успех: већина земаља осудила је руску инвазију, а само су Боливија, Салвадор, Никарагва и Куба били уздржани, док Венецуела није имала право гласа.

Важност споразума Меркосур

Циљ офанзиве ЕУ у Латинској Америци јесте да се потисне утицај Русије и Кине, а да се истовремено „квалитативним скоком“ побољшају односи с регионом. А шта би могло да буде бољи доказ за то од коначног спровођења споразума о слободној трговини са Меркосур-земљама (Аргентина, Бразил, Парагвај и Уругвај) након више од 20 година преговора?

Уз промену власти у Бразилу и повратак Луле да Силве, то није немогуће, сматра Клаудија Гинтерсдорфер: „Имали смо такву констелацију снага у Латинској Америци да је то било могуће, али ми Европљани смо имали проблема – многи у ЕУ су говорили да (председник) Болсонаро спаљује прашуму и да се зато не може с њим потписати споразум. А тај споразум би био важан знак, не само економски, већ и политички.“

Извор: Дојче Веле

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Робусна армија Тајвана и улагање у наоружање – колико ипак заостаје за Кином
Next Article Климатске промјене и топлотни талас: Година суше и врућина

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Немања Рујевић: Вучић, народ и шпијун: „Ма то је луди Миливоје“

Пише: Немања Рујевић Маратонски разговор председника са грађанима почео је малим рибањем Рио Тинта пре…

By Журнал

Гренел срушио Куртију апсолутну већину: Шта за Србе значе резултати избора на Косову

Пише: Зорица Воргучић Косово и Аљбин Курти су на тесту након парламентарних избора одржаних у…

By Журнал

Бојић: Савине воде изнад Пећи

Савине виде су путни превој и уједно проширење поред пута изнад Пећи ка Кули односно…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикПолитика

Протести широм САД, демонстранти захтевају строжу контролу продаје оружја

By Журнал
МозаикПолитика

Биће проблема: Иран упозорава САД да не формира групу за заштиту бродова у Црвеном мору

By Журнал
МозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

Крај Милове вјечности. Почетак црногорске реалности (Зашто се толико дуго чекало?)

By Журнал
Политика

Заувек изгубљени мит о изабраности

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?