Један од великих необичних подвижника новијег времена јесте отац Давид Јовандолски. Пут овога човјека и духовника је врло необичан. Отац Давид потиче из Херцеговине, баш из мјеста одакле је и велики наш духовник отац Георгије Витковић. Рођен је 1967 године. Конфискацијом имовине од стране државе његова породица купује стан у луксузном дијелу Дубровника. Живио је у више градова, од Херцег Новог, Дубровника, Београда гдје је учио зуботехничку школу. Баш овдје у другој половини осамдесетих, пошто му је био сустанар у изнајмљеном стању један студент теологије почиње да одлази у цркву Светог Марка, на коју је и стан гледао. После тога уписује стоматологију, али на наговор породице и оца, који је био високи привредни представник СФРЈ, студије наставља у Будимпешти, Мађарској. Мада ни ту се не задржава много па одлази на Оксфорд у Енглеској.
Током боравка у Енглеској посјећују чувеног Старца оца Софронија из Есекса, који кад га је видио, одушевљено га је загрлио као да га познавао читав живот, предсказавши му да ће бити монах. Тај загрљај љубави Старца, после је описивао као да је трајао читаву вјечност. Враћа се у Србију. Немајући бројанице на путу авионом почиње новчићима да изговара тихо Исусову молитву. Временом је добио дар непрестане молитве, не знајући шта му се дешава, сматрајући то нешто за уобичајено. Чувши да се у манастиру Црна Река налазе учени монаси боготражитељи, замолио је мајку да га одведе у овај манастир. Након што је дошао био је одушевљен братством манастира, као и самим манастиром.
Мајки је казао да остаје, а она може да иде, јер планира ту да остане. Јадна мајка је молила и плакала да се заједно врате, али био је неумољив. Братство је замолило мајку да преноћи, она није хтјела и са возачем је наставила пут. Монаши се 1992. године добивши име Давид, по цару и псалмопојцу Давиду. Током боравка у манастиру будући да је стекао дар непрестане молитве имао је велику муку, да испуни послушање игумана да се моли само одређени број молитава. Откривши своју тјескобу, игуман му је рекао да се моли колико хоће. Имао је велику улогу у обнови манастира Ком у Црној Гори. Здравствено стање му се све више погоршавало, тако да је по наговору оца Лазара Острошког проводио вријеме у манастиру Острог. И сам отац Лазар је тих година био веома болестан, борећи се са тумором на мозгу. Након упокојења оца Лазара, Децембра 2000 године, одлази у новосаграђени манастир Јован До код Никшића. Здравствено стање му је бивало све горе. У јесен 2003. године на Светој Гори по благослову Митрополита Амфилохија прима велику схиму. На Крстовдан 2004. године бива му трансплатирана јетра у болницу Хановеру у Њемачкој. У почетку се све чинило добро, али му се стање искомликовало и упокојио се четири дана после. Иначе и крштен је 1986. године на Крстовдан од оца Лазара Острошког. Посебно је цијенио овај празник и мајци је говорио да га строго пости.
Свети оче Давиде Јовандолски, моли Бога за нас.
Милош Лалатовић