У 40. свесци о Астериксу и Обеликсу, стрипу који траје преко шест деценија, не иде се у далеке земље. Радња „Белог ириса“ дешава се у чувеном галском селу где један туђин уноси немир…
Свађају се и туку, лове дивље свиње, купују трулу рибу и разбијају Римљане. Сви знамо храбре Гале чије село једино одолева римској империји. Јулије Цезар стално покушава да покори галско село, али му на путу стоји чаробни напитак који Галима даје надљудску снагу. Сада Цезар опет покушава перфидно да у село убаци типове који је ће роварити изнутра.
У ранијим свескама култног стрипа о Астериксу и Обеликсу су сви Цезарови људи пропадали. Сада шаље Медикуса Висусверсуса – а његов план је да уљуљка Гале љубављу, здравом храном и позитивном енергијом.
Медикус Висуверсус је, рекло би се, нека врста гуруа или лајфкоуча којима је данас свет преплављен.
Шта може нови аутор?
Стрипови о Астериксу су увек ход по танкој жици. Треба да буду у контакту с временом у којем излазе, али да ликови остану аутентични. Није лако преко шест деценија успевати у томе.
Љубитељи нису били одушевљени последњим свескама. Кад је аутор Рене Гошини (René Goscinny) умро 1977, његов ортак, цртач Алберт Удерцо преузео је и писање дијалога. То му није баш ишло, никад није имао суптилни Гошинијев виц.
Пре десет година је серију о Астериксу преузео потпуно нови тим аутора, Дидије Конрад црта, а Жан-Ив Фери пише сценарио. Конрад одлично скида цртачки стил Удерза, а Фери пише дијалоге умешно. Њихова прва свеска, „Астерикс међу Пиктима“, повратила је добар део читалаца. Током пет наставака су омиљени Гали путовали Шкотском, Италијом и далеко на исток. Али, временом као да су протагонисти опет почели да губе на оштрини.
Повратак међу Гале
Након Гошинија, Удерца и Ферија, сада Фабрис Каро, познатији као Фабкаро, постаје четврти аутор који ће стављати речи у уста јунацима стрипа. Може ли тај новајлија да погоди оригинални тон или приче о Астериксу дефинитивно иду неким другим правцем? Али, без бриге. Најпре, аутори овога пута не шаљу јунаке на далеки пут, већ их држе махом у свом селу. Опет се срећемо с омиљеним ликовима попут барда и осталих мештана.
Обеликс немоћно покушава да вози неку врсту тротинета. То је алузија каквих су свеске о Астериксу пуне – изокола се „помињу“ електрични тротинети данашњице, климатски протести, ксенофобија… И наравно: лајфкоучеви. То је одувек била јака страна Астерикса, још откако је 1959. почео да излази.
Дијалозима не недостаје хумор. Кад Висусверсус каже: „Добар дан желим, Астериксе! Ближиш се као нежни јутарњи поветарац!“, овај одговара: „За тебе сам олуја!“ Албум „Бели ирис“ је опрезно, јубиларно издање са идејом да врати старе обожаваоце, не отера постојеће, а можда чак освоји и нове. Били би то унуци генерације која је прва уживала у Астериксовим догодовштинама. „Бели ирис“ је широм света у продаји од овог четвртка (26. октобар).
Зилке Винш
Извор: DW
