Прослављени режисер Емир Кустурица рекао је на представљању своје књиге “Видиш ли да не видим” у Атријуму Народне библиотеке Србије (НБС) да је књижевност најкомплетнија врста уметности, а да уметник јесте аутор целовитих дела, што је његово искуство као редитеља и аутора књига
Кустурица је рекао да је слушао разне коментаре кад је објавио прву књигу, како један редитељ може бити и писац.
Онда је Матија Бећковић на ту тему изјавио -„Куста није писац, а има бестселер“.
– Уметник јесте аутор целовитих дела. Таква искуства имам као редитељ и ево као аутор књига. Рецимо, данас књига је нешто између утиска, фикције, новинског чланка и дневничке забелешке. Видите и сами да нам је штампа препуна црне хронике, и онда она такође улази у књижевност – оценио је славни режисер и награђивани писац.
Дело “Видиш ли да не видим” издавача Српска књижевна задруга, необична је романескна и мемоарска публикација, фантазмагоријско штиво и дистопија у којој је реч о писцу и истинској уметности.
У књизи је у фокусу ексцентрични, али у стваралачком смислу плодни уметник Петер Хандке, а посредно и сам Емир Кустурица.
Главни јунак нове књиге – Хандке/Кустурица, држи савременом свету духовиту лекцију о племенитом савршенству уметности и моралности, и то кроз параболу ходања по жици изнад судбинске реке Дрине која спаја и раздваја све осим аутентичности и човечности. Петер Хандке је дуална личност у књизи „Видиш ли да не видим“, јер има идентитет који нам је познат, али је и фикција писца – Петер Спалеолог.
Кустурица је приметио да постоји сличност између аргентинског фудбалера Дијега Арманда Марадоне о коме је снимио документарни филм „Кустурица о Марадони“, и Петера Хандкеа.
– Марадона је разумео једног Уга Чавеза или Фидела Кастра, а Хандке је схватао Слободана Милошевића. Ова књига је на неки начин да се одужимо човеку који нас је толико задужио. Зато можемо да истичемо како имамо два Нобеловца – Иву Андрића и Хандкеа – приметио је Кустурица и додао да није имао намеру да у новој књизи пише о некој другој Србији.
Писац је приближио свој књижевни пројекат и открио да постоје три развојне линије – путопис као централна, лажни документ приче и на крају – фикција, у коме Хандке хода по жици. Осим прослављеног светског редитеља, на промоцији су учествовали и уредник – издавач Мило Ломпар и књижевник Горан Гоцић, док је уводну реч упутио писац Владимир Пиштало, управник НБС.
Извор: Танјуг
