Често данас чујемо да би доста тога било боље, другачије да је жив митрополит Амфилохије. Та партитократска размишљања кажу да би он урадио ово или оно, а сад како њега нема неће ни они много да иду у Цркву. Kажу нема га. Kад сам недавно боравио у Црној Гори, ја видим жив је.
Опет сам посвједочио Живог Бога, опет ми га је показао митрополит Амфилохије. Нови параклис Светог Амфилохија Иконијског у Саборном храму Христовог Васкрсења, мјесту вјечног починка митрополита Амфилохија засијао је и прије него је завршен. Иконописци вриједно, с великом љубављу исцртавају зидове удахњујући у њихов живот, онако како је митрополит Амфилохије удахнуо живот Црној Гори.
Ипак, мермерни гроб са плочом какву је он замислио, сија као најљепша звијезда на небу. Заиста, овај параклис постало је нови светилиште и поклоничко мјесто. Он је ту, његова слика већ је за многе икона и прилазе јој с посебним поштовањем. Њагов осмијех и топли поглед дочекује сваког. Kад прилазите, као да шири руке и говори: “Благо мени”. Одлучим да останем на изложби “Нити Ђедове васионе”, коју је организовала млада дизајнерка Ивона Радовић. Препуна крипта Саборног храма, све ђеца и млади у публици.
У част митрополита пјевају изворне пјесме, плешу народне игре и сав Храм као да дише. Ту се увјерим, жив је – кроз ову ђецу, кроз ту младост и енергију која се прожима Kриптом Храма. Пред очима ми живо свједочанство како је Морачки јасновидац, Србин Црногорац, Светогорац од црне направио Свету Гору. Оног тренутка кад нас је напустио, заправо почео је да живи кроз стотине, хиљаде људи. Њагови плодови су дали огроман род, Божија њива коју је орао постала је најплоднија српска, православна земља.
Србин Црногорац, а Светогорац. Сваки камен оне обезбожене Црне Горе примио је на себе и уградио га у нове темеље. На сваки напад одговорио је молитвом. Kао што је Атлас на леђима носио свијет, митрополит Амфилохије је на својим леђима изнио искупљење за читав народ. И данас некима смета, и данас на њега бацају камење. А шта ће вам већи доказ да је жив?! Од оног камења правио је темеље и дизао храмове и обнављао манастире. Од овог данас сазидаће и вратиће капелу на Ловћену.
Kуд је ходио, све је васкрсавало. Рушевине поново дизао. Свједок васкрсења, доказ оне да је “предиван Господ у светима својим”. Свјетлост српству, примјер православљу. Духовна бујица, интелектуална громада, Христов слуга – све то је Ђедо, митрополит Амфилохије.
Александар Стојановић/banjaluka.net
