Јер, није то само тек нека велика застава била! Него творевина раскројена неопрезним лансирањем у ваздух, па су јој родољубивим ушивањем многих рука Црногорки, зацијељене ране цијепања. То је барјак мученик, у који су, поред влакана уткани труд и зној људи. И сад су је претворили у сунцобран и завјесу!
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Вијест ме је затекла. Иако се нијесам бавио мистеријом гдје нестаде онолика тканина са Владичине баште од прије неку годину, ипак нијесам могао да замислим да ће „вјерници“ државних симбола на овакав начин „бачити“ симбол свога обожавања.
Јер, није то само тек нека велика застава била! Него творевина раскројена неопрезним лансирањем у ваздух, па су јој родољубивим ушивањем многих рука Црногорки, зацијељене ране цијепања. То је барјак мученик, у који су, поред влакана уткани труд и зној људи. И сад су је претворили у сунцобран и завјесу!
Овом „светогрђу“ је уводна радња била качење државних застава по оградама и крововима цетињских цркава. Тај поступак су спроводили исти ови људи који су раширили џиновску заставу на Цетињу, па их послије раскројили. Како су и гдје су дестрегали ову велику, тако су, на исти начин урадили и са овим малим. Гледајући законске одредбе о државним симболима, апсолутно је јасно да је њихово качење по црквама, у функцији завјеса и сунцобрана, управо понижавање тих симбола.
Па ако се сјетимо овог истовременог скрнављења богомоља и државних симбола, није за чуђење учинак истих аутора према гигантском стегу. Њихов однос према државним симболима завршава у овим покривалицама од Сунца.
Пропаст националистичке идеологије коју су заговорали; политике диоба и подјела; изазива, ваљда, толики стид и срам да их није лако подносити на видјелу сунчаног дана. Лакше се замрачити. Док брука не прође.
До читања у сљедећем броју….
