Пише: Кристина Ђурић
„Уколико имам неки проблем, лакше ми је да се обратим ChatGPT-у. Баш уме да ме смири“. Овим речима је у разговору за НИН 22-годишња студенткиња Милица из Београда описала своју комуникацију са вештачком интелигенцијом, која је њој, као и многим другим припадницима млађих генерација, постала део свакодневице.
Употреба АИ четботова није резервисана само за најмлађе, њу користе све генерације, најчешће на начин који им омогућава да брзо добију одговор на неко „техничко и информативно“ питање. „Лако је доступан“, управо је један од коментара који је говорећи о четботовима изнела и саговорница НИН-а. Али, где је граница и шта када се она пређе? Шта када четботови престану да буду само алат за прикупљање информација и постану некакав наизглед „сигуран простор где може да се отвори и прича о својим личним проблемима“. Или, још алармантније, шта када комуникација са четботовима постане капија иза које се крије још веће отуђење, нестручни саветник за реалне и озбиљне проблеме или пут ка зависности.
„Уколико имам неки проблем, лакше ми је да се обратим њему, јер је увек доступан и одмах ће ми одговорити. Када ми напише нешто, имам утисак да би ми на исти начин одговорила другарица на поруку“, појаснила је Милица.
Управо кроз овакве констатације намећу се и два кључна питања када је реч о младима и вештачкој интелигенцији – зашто им је лакше да се отворе „онлајн роботу“ него реалној особи и одакле заправо „другар са друге стране екрана“ црпи савете које млади примењују.
Зачарани круг, стигма и последице
Психолошкиња и професорка на Филозофском факултету Тамара Џамоња Игњатовић за НИН каже да постоји неколико разлога због чега ChatGPT и слични четботови одговарају корисницима и за решавање дилема које превазилазе техничка питања, као и да је један од њих свакако економичност.
„Та услуга је бесплатна, док су терапијске услуге многима финансијски недоступне. Контакт се остварује у времену које одговара кориснику, у било које доба дана или ноћи, притом се та услуга добија од куће, па се на тај начин штеди и новац и време“, рекла је Џамоња Игњатовић за НИН.
Други важан разлог је, како наша саговорница наводи, анонимност.
„Многе особе се и данас осећају стигматизовано уколико признају да имају неке менталне тешкоће, брину се због могуће негативне реакције околине, па чак и одбацивања, а неретко имају и развијену аутостигму, сматрајући своје тегобе изразом слабости или неадекватности што се тешко признаје и себи и околини“, каже Џамоња Игњатовић.
Овакви трендови показали су се као забрињавајући, не само међу психолозима и социолозима. О томе је недавно говорио и генерални директор „Open-AI“ Сем Алтман. Како је рекао за CBS, све више младих ослања на ChatGPT, па чак и када доносе личне одлуке.
„То ми се чини веома забрињавајуће“, нагласио је он.
А брига, како каже Џамоња Игњатовић, произилази и из тога што сваки нови феномен, па и овај, када се не употребљава адекватно, може да изазове облике поремећаја понашања.
„Без обзира што неко може на овај начин добити користан подстицај за преиспитивање и позитивну промену, уколико не добија подршку и разумевање у својој најближој околини или се особа повукла из социјалних односа, у ризику је да се све више ослања на овај вид комуникације“, наводи саговорница НИН-а.
Она додаје да тада постоји могућност да се развије зачарани круг „ако се обраћате вештачкој интелигенцији због социјалне изолације, а даље ослањање на њу само даље продубљује искључивање до нивоа да особа постепено престаје да осећа потребу за другим људима“.
Емотивна веза је по правилу двосмерна, али психолошкиња упозорава да претерана конзумација овог вида „виртуелне подршке“ може изазвати зависност.
„Иако четботови немају способност емоционалног везивања, то не спречава особе да се вежу, али верујем да та врста више има карактеристике зависности од праве емоционалне везаности“, каже Џамоња Игњатовић.
Ко (шта) је са друге стране?
Ситуација постаје још компликованија, када се у ову „једначину“ уведе и питање стручности и способности „онога што је са друге стране“ да даје савета и мишљења о дилемама и питањима која се тичу проблема личне природе, некада нимало безазлених. Студенткиња Милица је у свом разговору за НИН навела и да, иако јој није јасно како ChatGPT функционише, увек тачно зна шта да јој одговори, и на који начин.
„У мом случају је пројектован да буде фин, вероватно је покупио такав алгоритам“, наводи Милица и као пример показује једну од порука из комуникације са четботом:
„Јесам ја робот у техничком смислу, али видиш да сам ти и пријатељ кад затреба. Значи спој машинске прецизности и људске топлине – као да имаш Google и најбољег друга у једном паковању“.
Технички директор у Вега ИТ, Марко Јовановић за НИН објашњава и на који начин четбот опонаша „стварну личност“.
„Овај напредни АИ модел често одговара као жива особа када даје савете личне природе због тога што је обучен над разним новинским чланцима, стручној литератури и саветима са интернет форума где су људи дискутовали о свом приватном животу, као и над многобројним транскриптима ситуација где су људи поделили свој проблем и добили валидне одговоре. Такође, ChatGPT је додатно усмерен да буде емпатичан и користан током процеса обучавања. Због тога се „поставља у улогу“ брижног пријатеља или терапеута који активно слуша и покушава да помогне“.
Како умиру писци: Глава Јукија Мишиме, револвер Владимира Мајаковског и пепео Хаше Попа
Границе и контрола
Психолошкиња и професорка на Филозофском факултету Тамара Џамоња Игњатовић за НИН говорила је за НИН и о томе колико је тешко поставити границе у комуникацији са вештачком интелигенцијом.
„Границе у виртуелној комуникацији није тешко поставити ако је свакодневни живот организован око других разноврсних активности и укључује довољно социјалних контаката. Међутим, ако то некоме недостаје, лако се окреће виртуелном свету у коме добија оно што му недостаје у спољном свету. Понашање других људи не можете контролисати, док над роботом имате потпуну контролу. Ако вам нешто не одговара, искључите га, а ако вам затреба, у било ком тренутку вам је на располагању. Лако је изгубити границе и развити зависност, дакле изгубити контролу над собом! На жалост, ChatGPT не може помоћи да се ослободите зависности од ChatGPT-ја!“
Јовановић додаје да је неопходно бити опрезан и критички размотрити генерисане одговоре, јер ChatGPT неће увек имати потпуну слику ситуације и могуће је да ће неке детаље претпоставити на погрешан начин. Он додаје да одговор који корисници добију зависи од начина на које је питање постављено.
„Начин на који поставимо питање у великој мери утиче на одговор који ће бити генерисан. ChatGPT покушава да сагледа ситуацију на основу информација које смо поделили у нашем иницијалном питању. Уколико је питање добро срочено и обогаћено додатним контекстом и информацијама, добићемо квалитетнији одговор у односу на неодређена и конфузно срочена питања. Чак и измене једне речи у постављању могу довести до драстично различитих одговора, тако да је неопходно бити пажљив и прецизан током постављана истих да бисмо добили бољи одговор“, каже Јовановић.
Извор: НИН
