Пише: Крис Милер, Превео: Милош Милојевић
Пошто је потрошено више од половине средстава опредељених за подстицаје произвођачима микрочипова, Сједињене Државе ће добити далеко већи простор да се носе са спољашњим шоковима који би могли погодити овај индустријски сектор
Недавним грантовима вредним више милијарди долара које су добиле компаније Интел, Ти-ес-ем-си [TSMC], Самсунг и Микрон, америчка влада је потрошила преко половине од 39 милијарди долара опредељених иницијативом прописаном Законом о чиповима (Chips Act). На овај начин она је покренула неочекивани инвестициони бум. Компаније које производе чипове и друге које учествују у ланцу снабдевања у овој индустрији објавиле су да ће инвестирати укупно 327 милијарди долара током наредних десет година, према прорачунима Удружења индустрије полупроводника (Semiconductor Industry Association). Амерички статистички подаци показују упетнаестостручење у градњи производних постројења за рачунарске и електронске направе. Расправе о Закону о чиповима усредсређене су на одлагања и тешкоће у производњи, али сам огроман обим инвестиција указује на другачији ток ствари.
Несташице у време пандемије показале су како и врло мали дефицити микрочипова ниже технолошке захтевности може да изазове економску штету од више стотина милијарди долара. Усвојени Закон о чиповима има за циљ да подстакне градњу нових фабрика за производњу микрочипова на територији Сједињених Држава. Ово ће смањити ослонац на неколико источноазијских снабдевача – данас се скоро сви технолошки напредни процесори производе на Тајвану.
Инвестициони талас који је уследио подстакнут је наумом да умањи ову рањивост. Самсунг, Ти-ес-ем-си и Интел – највећи произвођачи микрочипова на свету – сада граде велике нове фабрике у САД. Интел ће ту производити своје најнапредније чипове, док ће Ти-ес-ем-си увести производњу најнапреднијих чипова од два нанометра у Аризони две године након што је отпочела њихова производња на Тајвану. Амерички министар трговине Ђина Рејмондо истакла је да ће до 2030. године САД вероватно производити око 20 одсто светске производње технолошки најнапреднијих чипова, што је скок са нула процената колики је сада тај удео.
То и даље неће означити потпуну самодовољност, узимајући у обзир да САД троше четвртину светских чипова. Производња смартфона и потрошачке електронике биће погођене у случају кризе у источној Азији, што је стална и велика бојазан. Али производња у САД била би отприлике довољна за потребе критичне инфраструктуре као што су датацентри и телекомуникационе потребе. Један тип чипова није у потпуности заменљив оним других произвођача, разуме се, и не може свака фабрика лако да производи сваки од типова, али ће САД, новом производњом, бити у много бољем положају да се носи са спољашњим шоковима.
Како је показала несташица из времена пандемије, није само економски критично важна производња напредних микрочипова. Произвођачима аутомобила, ракета и медицинских уређаја потребне су такође велике количине основних микрочипова. И у овој области ће на основу Закона о чиповима бити обезбеђена средства за велике нове производне капацитете. Форд и Џенерал моторс су обзналили велике дугорочне уговоре о снабдевању са америчким произвођачем чипова Глобал Фаундриз, који је проширио производњу захваљујући инвестицији од 1,5 милијарде долара коју је обезбедио Закон о чиповима. Микрочип, произвођач из Аризоне нашироко коришћених микроконтролора, такође је добио грант за проширење производње. Тексас инструментс гради низ нових фабрика основних чипова широм Тексаса и Јуте, што је подстакнуто издашним пореским олакшицама. Тешко да би било много, уколико би их уопште и било, ових инвестиција без Закона о чиповима.
Такође помаже производња у савезничким државама. Јапан и Европа инвестирају у фундаменталне капацитете за производњу микрочипова. Микрочип и Аналог дивајсис, други амерички произвођачи микрочипова, су објавили да планирају преусмерење дела своје производње од Ти-ес-ем-сија на Тајвану у нову фабруку у Јапану, што би допринело повећаној отпорности у вези са ризиком који носе односи са Кином.
Критичари су забринути да сви ови подстицају воде ка трци за субвенције – али ово је почело много пре Закона о микрочиповима. У истраживању Организације за економску сарадњу и сарадњу из 2019. утврђено је да су између 2014. и 2018. године барем ве америчке компаније примиле више новца од страних влада него од САД. То је делимични разлог због чега се производња чипова преселила у подручја са високим субвенцијама. Сада Закон о чиповима и сличне иницијативе у Јапану и Европи привлаче инвестиције натраг.
Да ли ће све фабрике које су наговештене бити саграђене? Многе од њих већ јесу. Опсег конструкције фабричких погона у САД је толики да изазива потешкоће извођачима радова да пронађу квалификоване раднике са специјалистичким вештинама. Ти-ес-ем-си планира велику производњу микрочипова у својој првој фабрици у Аризони почетком следеће године. Уколико тржиште микрочипова буде занемоћало, могуће је да ће се одложити градња појединих фабрика, али исплата грантова повезана је тиме колико је одмакло стављање фабрика у погон.
Тајмс: Како британски конзументи кокаина финансирају албански мини Дубаи
И даље постоји ризик да ће порески обвезници финансирати сувишне капацитете уколико нове фабрике не могу да пронађу купце. Међутим, многи руководиоци у високотешколшкој индустрији као што је Сем Алтман, генерални директор Опет Еј-аја, су више брину о несташици микрочипова који се користе за вештачку интелигенцију него што их брине претерано снабдевање. Ти-ес-ем-си истиче да ће његова аризонска фабрика сарађивати са Еплом, Ен-видиом, Квалкомом и АМД-ом – што су четири највећа купца ове компаније. Интел је недавно објавио да је постигнут договор о производњи чипова за вештачку интелигенцију са Мајкрософтом.
Инвеститори на тржишту капитала ће расправљати о томе да ли ће ове инвестиције донети адекватан финансијски повраћај. Творци политика који Закон о чиповима виде као средство осигурања против геополитичких шокова верује да он већ сада исплаћује дивиденде.
Крис Милер је пдредавач на Флечеровој школи Универзитета Тафтс у америчкој савезничкој држави Масачусетс и спољни сарадник Института Американ ентерпрајс. Написао је више књига о руској далекоисточној политици, совјетској и руској економији. Његова последња књига Chip War: The Fight for the World’s Most Critical Technology бави се трком за технологију производње чипова током последњих неколико деценија, посебно у контексту геополитичких односа Кине и САД Превео: М. М. Милојевић
Извор: Фајненшел Тајмс
