Превод: Журнал
Џо Бајден је одбачен од исте класе милијардера којој је марљиво служио током своје политичке каријере.
Док није био у стању да се пробије кроз ријечи на телепромптеру несвјестан шта се дешава око њега уопште дешава, његови финансијери-милијардери су га дословно искључили.
Он је био њихово створење –на федералној функцији 47 година – од почетка до краја. Користили су га као средство за пораз Бернија Сандерса на демократским педизборима 2020. године на основу чега је именован за кандидата 2024. године у кампањи налик на совјетску.
Класа милијардера ће сада именовати неког другог. Гласачи Демократске странке су сценографски реквизити у овој политичкој фарси. Доналд Трамп, за разлику од Камале Харис или било ког другог апаратчика којег класа милијардера изабере за предсједничког кандидата, има истинску и посвећену гласачку базу, мада фашистичку.
У књизи „Хитлеру и Нијемци“, политички филозоф Ерик Вегелин одбацује идеју да је Хитлер — обдарен говорничким способностима и политичким опортунизмом, али слабо образован и вулгаран — хипнотисао и завео њемачки народ.
Нијемци су, пише он, подржавали Хитлера и „гротескне, маргиналне фигуре“ које су га окруживале јер је он био оличење патологије болесног друштва, друштва погођеног економским колапсом и безнађем.
Вегелин дефинише глупост као “губитак реалности”. Губитак реалности значи да “глупа” особа не може “исправно усмјерити своје дјеловање у свијету у коме живи.” Демагог, који је увијек идиот, није наказа или социјална мутација. Демагог изражава друштвени дух времена.
Бајден и Демократска странка су одговорни за овај дух времена. Они су оркестрирали деиндустријализацију Сједињених Држава, узрокујући да 30 милиона радника изгуби своје послове у масовним отпуштањима.
Како пишем у својој књизи „Америка, опроштајна турнеја“, овај напад на радничку класу створио је кризу која је натјерала владајуће елите да осмисле нову политичку парадигму. Промовисана од стране послушних медија, оона је свој фокус прусмјерила са општег добра на расу, криминал и закон и ред. Бајден је био у епицентру ове парадигматске промјене.
Они који су пролазили кроз дубоке економске и политичке промјене били су обавјештавани да њихово страдање није проистекло из неконтролисаног милитаризма и корпоративне похлепе, већ из пријетње националном интегритету. Стари консензус који је подупирао програме Њу дила и социјалну државу био је нападнут као подршка криминалној пљачки црначке омладине, “краљицама социјалне помоћи” и другим наводним друштвеним паразитима.
Ово је отворило врата популизму, који су започели Роналд Реган и Маргарет Тачер, који су се наводно залагаали за породичне вриједности, традиционални морал, аутономију индивудалца, закон и ред, хришћанску вјеру и повратак у митску прошлост, барем за бијеле Американце.
Демократска странка, нарочито под Билом Клинтоном и Бајденом, постала је у великој мјери неразлучива од естаблишмента Републиканске странке.
Демократска странка одбија да прихвати своју одговорност за преотимање демократских институција од стране похлепне олигархије, гротескну социјалну неједнакост, окрутност грабежљивих корпорација и неконтролисани милитаризам.
Демократе ће именовати још једног неморалног политичара, вјероватно Камалу Харис, како би је користили као маску за прекомјерну корпоративну похлепу, лудило бескрајног рата, олакшице у спровођењу геноцида и напад на наше најосновније грађанске слободе.
Демократе, алати Вол Стрита, су нам подарили Трампа, и 74 милиона људи који су гласали за њега 2020. године. Чини се да ће нам поново дати Трампа. Нека нам је Бог у помоћи.
Крис Хеџис је добитник Пулицерове награде и новинар који је 15 година био страни дописник за Њујорк Тајмс, гдје је служио као шеф бироа за Блиски исток и шеф бироа за Балкан. Претходно је радио у иностранству за Далас Морнинг Њуз, Крисчјан Сајенс Монитор и НПР. Он је водитељ емисије „The Chris Hedges Report“.
Пише: Крис Хеџис
Извор: Consortium News
