Kажу да је ово најдужи мјесец у години. Вјероватно се мисли на финансијску чињеницу да се новчаник рано и обилато испразни на самом почетку и да се, потом, дуго и дуго преживљава?
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодорвић (у улози Гарија Купера)
А под руку са тим иде и сазнање да је јануар препун збивања која се ређају једна за другим па никако не видимо крај разним свечаностима. Од новогодишњег одбројавања, преко чекања полазника, бадњака на српску нову годину, до пливања за часни крст и онда, бар овдје у Црној Гори, цијела недјеља светосавских свечаности. А гдје су спортска надметања? Из малог екрана искачу скијаши, скакачи, тенисери, кошаркаши Звезде и Партизана, па онда најбољи европски рукометаши и ватерполисти…
Елем, ево данас имамо датум који представља крај јануара, јер је двоцифрен и почиње са бројем 3, али ни ту није крај. Сјутра нас чека још један такав. Јануара има као снијега на Дурмитору, као воде у Морачи, као криминала и шверца по црногорским улицама. Никад краја. Боље да вам и не помињем да слиједи онај ријетки фебруар са 29 дана.
Не треба се узрујавати. Све то није тако лоше. Све су то прилике за нешто добро. Прилике да урадимо, постигнемо, довршимо нешто што нам стално измиче. Дана имамо на претек. И то дана будућности. Послије најдужег мјесеца у години, и најдужег могућег фебруара, слиједи опет март са свим 31 даном. То су све нове зоре, нови изласци сунца, и нове шансе да се радујемо животу, другима и својим плановима и жељама, које, ако нас не служе најбоље, имамо кад кориговати и промијенити.
До читања у сљедећем броју…
