Посланик ПЕС-а у Савјету Европе Василије Чарапић заузео је, рекло би се, средњи или компромисни став у погледу пријема тзв. Косова у то политичко тијело. А тај став гласи: може, али кад се испуне услови, односно преузете међународне обавезе од стране Приштине. Било би поштеније и правичније да је баш он, као представник већине коју су листом гласали црногорски Срби рекао „не“ овом пријему. Политичких и правних аргумената имао би на претек. Али није ни ово без смисла и без политичке снаге.
Ја и једно и друго видим у тражењу компромиса, у прокламовању одређених јасних принципа, и – оно што је најсликовитије – у демаскирању приче о про-руском утицају код оних који доводе у питање пријем „Косова“ у међународне институције.
Наиме, Чарапић се ослонио на иницијативу италијанских посланика који су пријем ове српске аутономне области условили формирањем Заједнице српских општина. Иако се гласање у СЕ завршило неповољно по Србију, сматрам да је Чарапић изнио оригиналан концепт и показао да се може бити и прозападних назора и на трагу жеља сопственог народа.
Милија Тодоровић: Луде без двора
До читања у сљедећем броју…
