Птица додо, ендемска врста птице нелетачице са Маурицијуса последњи пут је виђена у 17. веку, а ако покушаји компаније за генетски инжењеринг буду успешни биће враћена у бар привидан живот. Компанија прикупља додатних 150 милиона долара за истраживање додоа, пише Гардијан
Наука сада познаје технике за уређивање гена које омогућавају истраживачима да ископирају кључне особине из генома додоа за које верују да их могу ефикасно поново саставити у телу живог рођака.
Према секвенцирању генома одавно изумрле птице, додо је најближи сродник голубова.
Научници о којима је реч рекли су да би њихов рад, поред пружања увида у постојање изумрлог додоа, могао да помогне у очувању ретких врста које још нису изумрле. Међутим, међу биолозима се води жестока дебата о томе да ли треба спровести овакву врсту истраживања.
Компанија „Колосал биосајенсиз“ (Colossal Biosciences), која се бави генетским инжењерингом већ је покренула пројекат „оживљавања“ вунастог мамута и тасманијског тигра. Али додо би био прва птица, што је значајно јер значи промену технике уређивања гена како би се прилагодило спољашњем јајету.
Ово би могло да заобиђе бар неке од етичких дилема научника. Код врста сисара техника захтева имплантацију материјала за уређивање гена у репродуктивни систем постојећег рођака врсте, као што је слон у случају мамута. У пракси ће бити потребно много трудноћа да би се таквом методом створило одрживо потомство.
Извођење исте технике на птици која носи јаја требало би да буде мање стресно за врсту донора. Истраживачи ће моћи да раде са голубијим јајима и користе генетски материјал голубова који се може модификовати да одражава кључне особине додоа, укључујући његову немогућност да полети.
Али ово ће такође бити технички изазовно, јер још нико није успео да користи уређивање гена за птице на овај начин.
Бет Шапиро, водећи палеогенетичар у „Колосалу“, рекла је за Гардијан да је фасцинирана додоом више од две деценије, откако је дипломирала на Оксфорду 1999. године, где је видела сачуваног додоа као музејски експонат, и покушала да убеди Музеј да извуче њен ДНК.
Наглашава да постоје стотине додоа у колекцијама широм света, што значи да је било могуће секвенцирати геном мртве птице. Али упозорава да „оживљени“ додо никада не би могао да буде верна копија изумрле птице. „Оно што покушавамо да урадимо је да изолујемо гене који разликују додоа“, истакла је Шапиро. „Било би сулудо мислити да је решење (за светску кризу биодиверзитета) да се врати изворни примерак.“
Бен Лем, суоснивач и извршни директор компаније „Колосал“, рекао је да компанија – чији покушаји да оживе мамуте и тасманијског тигра још нису произвели нове животиње – прикупља додатних 150.000.000 долара од инвеститора како би наставила своје истраживање о додоу.
Лем наводи да би реконструисане верзије птице могле да се „поново оживе“ на Маурицијусу, где је додо живео све док није последњи пут виђен у 17. веку, пре него што је, како се сматра, изловљен до изумирања.
„Веома смо транспарентни да би (место) поновног враћања додоа у дивљину био Маурицијус“, рекао је он.
Додаје да би истраживање могло помоћи напорима за очување многих других угрожених врста широм света, јер би развило технике које би могле омогућити научницима да разазнају и очувају кључне особине у тим постојећим врстама које би могле бити од виталног значаја да им помогну да се прилагоде климатским променама.
Професор Јуан Барни, заменик директора Европске лабораторије за молекуларну биологију, који није био укључен у „Колосалов“ рад, рекао је да би на техничком нивоу било „веома изазовно“ поново креирати геном додоа.
„Нема сумње да је ово легендарна птица. Немам појма да ли ће поступак функционисати како тврде, али питање није само да ли можете ово да урадите већ да ли то треба да урадите. Постоје људи који мисле да зато што можете да урадите нешто што би требало, али нисам сигуран чему то служи и да ли је ово заиста најбоља употреба ресурса. Требало би да сачувамо врсте које имамо пре него што нестану“, наглашава Барни.
Извор: Гардијан
