Шуковића смо одавно детектовали као главног кувара агресивне идеологије нео-дукљанизма и ново-комитизма. Мазохистичким ужитком он и даље кваси приганице од којих све мање људи окуша, или ако хоћете још сликовитије: убацује у највећу брзину механизам који поодавно нама ни горива ни главних команди. Више је срећан што га препознају као врховног жреца ДПС-овске религије, него што је несрећан због очигледне пропасти свога шашавог наума.
Сад му је, као будали шамар, дошао рат у Украјини. Сву ону агресивну, рушитељску и ранохушкачку кампању коју годинама уназад према Србима у Црној Гори спроводи са својих „антена” и ”аналитика” сада покушава да покаже анти-ратним застором против велико-руског империјализма. Од својих г…. (ево да додам прво слово именици коју Шуковић штедро користи у својој колумни) необуздане мржње свега што носи придјев српског, труди се да нам ових дана сервира питу, иако је толико писмен да зна да се од таквих ствари пита не прави.
Јуче се огласио из своје медијске јазбине констатацијом да је вишепартизам у Црној Гори само бирање између „мањег зла” уз елегични уздах да то тако бива од када више нема Социјалистичког савеза радног народа. Ах, тај дивни једнопартизам! Какав би комесар могао бити г. Дарко, да се родио само мало раније?
Он брине над „европским колосјеком” будуће Дританове владе предвиђајући да ће у њој „мањине” (мисли на посланике националистичких мањинских партија у парламенту, а не на представнике мањинских народа у рецимо УРА-и и код Демократа) бити нешто као икебана! А шта су те и такве мањине биле у Ђукановићевим владама? Мислио је да ће неко превидјети то питање? Или је мислио да и ми мислимо памећу Главног одбора ДПС-а?
Овај неостварени комесар једне једине партије, не пропушта прилику да се шегачи са Светим Савом, светињом велике већине његових суграђана, пимплајући историјским претпоставкама као какав неиживљени фудбалски лузер лоптом – убјеђен да је Меси. Сам на аветињски празном стадиону својих неостварених жеља.
УРА му није довољно грађанска јер, рецимо, није подржала предлог закона посланика Андрије Поповића о забрани употребе фашистичких симбола? Па боље би било да им буде захвалан, јер да је онако формулисан закон добио снагу важења прва би његова Анатена М морала да утихне са њеним ”Е ВИВАМА” и промоцијом ликова и „дјелова” фашистичких сарадника Крста Поповића и Секуле Дрљевића.
У свом не-надахнутом штиву Шуковић нам открива да математика са сабирањем сумњиво уписаних фантом-бирача из Луксембург-дијаспоре и одузимањем бирачког права грађанима и држављанима Црне Горе из дијспоре у Србији = јесте „прозападна већина” црногорских гласача на свим досадашњим изборима. (Изузев посљедњих на којима је епидемија короне лишила нашу једначину значајног броја… непознатих.)
Нијесмо остали и без чувених ново-комитских плотуна о превођењу црквене имовине у Црној Гори на државу Србију – како г. Шуковић тумачи поправљени Закон о слободи вјероисповјести. У свом есејистичком повраћају на сопствену пљувачку (јер, јадни не били, не заборавимо да је он лично креатор бајковите мантре о „препису наших богомоља на државу Србију”) овај маг депЕСЕСовштине ће рећи да су црногорске цркве и манастири „записани у црногорски ДНК“. При том се надајући да смо заборавили како се више пута јасно и гласно декларисао као атеиста. Па кроз та и таква ауторска ”надања” провлачи (спретно као слон у стакленој башти) поређење Подгоричке скупштине и Сребренице. Као… већ смо одлучили на главном одбору ДПС да је то исто, и има ли ко шта против? Еее… нема више Социјалистичког савеза раднога народа, па да ово вербално оргијање може проћи без слова отпора.
Шта ће нам Отворени Балкан, драми Дарко, констатацијом да смо ми испред „свих њих”. Ето, није био проблем да се мијешамо у унутрашње ствари сусједне Србије, признањем Косова (мимо воље већине чланица УН, и мимо воље саме Србије), али – кад се ради о ризику наших ”економских” задњица, ту смо скроз оно, баш, достојанствени. Ма чојски!
У Шуковићеву „Владу Црне Горе” не може ући нико ко артикулише интересе српског народа у Црној Гори и ко заступа интересе СПЦ! Па ето ни слабашни СНП. Оне „мањине” са почетка текста, наравно, могу и требају јер су то националистичке… пардон грађанистичке политичке творевине, које воле Црну Гору као Турску… пардон, као своју земљу, а не може један колико-толико лијеви и национално меки СНП, јер је забога, некада био уз Милошевића! Збиља се питам кога је то Слободан Милошевић политички родио и винуо међу звијезде? Јоковића или Мила Дарковог Ђукановића?
Милија Тодоровић
