Сваке године милиони камених крхотина из свемира изгоре у Земљиној атмосфери, многи накратко букну и појављују се на небу као „звезде падалице“. Али колико њих преживи своје брзе падове да ударе о тло? Стене из свемира које слете на Земљу познате су као метеорити. Огромни удари, попут оног који је вероватно окончао владавину диносауруса пре око 66 милиона година, изазван астероидом или кометом пречника око 10 километара, изузетно су ретки. Већина стена које падају на Земљу су веома ситне, а релативно мали број њих преживи свој ватрени пад кроз Земљину атмосферу.
По проценама научника мање од 10.000 метеорита судари са земљином копненом или воденом пвршином, што је незнатан број у поређењу са Месецом, који нема атмосферу и кога погађају свемирске стене различитих величина: око 11 до 1.100 тона на дневном нивоу, а то је око 33.000 судара свемирских стена величине пингпонг лоптице на годишњем нивоу.
Свемирске стене које обично завршавају као метеорити познате су као метеороиди – мали астероиди или најмањи чланови Сунчевог система. Величина им је од једног метра до зрна прашине према Америчком метеорском друштву. „Метеороиди су углавном фрагменти астероида или комета. Међутим, неки од њих могу бити остаци однешени са планета или месеца. На пример, постоји више од 300 познатих метеорита који су настали као делови Марса“, наводи Метеоролошко друштво. Метеороиди пролазе кроз Земљину атмосферу, сагоревају од ваздушног трења и стварају светлосне траке на небу. Те ватрене стене које падају називају се метеори. Веома светао метеор је познат као ватрена лопта. Хиљаде ватрених лопти букте небом на Земљи сваког дана, али већина њих је изнад океана и ненасељених региона, а већина је маскиран дневним светлом.
Већина откривених метеора на Земљи долази из метеорских киша повезаних са прашином коју ослобађају комете. Метеорске кише не производе метеорите, јер су метеорити у таквим кишама крхки да би преживели пад на земљу“, рекао је Гонзало Танкреди, астроном са Универзитета Републике у Монтевидеу, Уругвај.
Да би проценио колико метеорита успешно погоди Земљу сваке године, Танкреди је анализирао податке Метеоритског друштва. Од 2007. до 2018. године, било је 95 извештаја о паду метеорита на Земљу. Немогуће је са сигурношћу знати колико метеорита падне у океан и потоне на дно неоткривено. Међутим, 29 одсто Земљине површине је покривено копном. Урбана подручја, у којима живи око 55 одсто људи, покривају око 0,44 одсто земљишта, навео је Танкреди. „Све у свему, он је проценио да вероватно постоји око 6.100 пада метеорита годишње на целу Земљу и око 1.800 на копно“, рекао је Танкреди.
Такође је навео да се очекује да свемирске стене широке 10 метара уђу у Земљину атмосферу сваких шест до 10 година. Стена која је довољно велика да изазове експлозију попут оне у Тунгуској области у Русији 1908.године, догађа се сваких 500 година.
Процењује се да ће се велики космички удар од стене ширине око један километар дешавати сваких 300.000 до 500.000 година, док би се судар попут оног који је окончао период креде и уништио диносаурусе могао догодити једном у 100 до 200 милиона године.
Извор: РТС
