понедељак, 14 јул 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Колико често звезде падалице „слећу“ на Земљу

Журнал
Published: 1. септембар, 2022.
Share
Киша метеора, (Фото: The New York Times)
SHARE
Киша метеора, (Фото: The New York Times)

Сваке године милиони камених крхотина из свемира изгоре у Земљиној атмосфери, многи накратко букну и појављују се на небу као „звезде падалице“. Али колико њих преживи своје брзе падове да ударе о тло? Стене из свемира које слете на Земљу познате су као метеорити. Огромни удари, попут оног који је вероватно окончао владавину диносауруса пре око 66 милиона година, изазван астероидом или кометом пречника око 10 километара, изузетно су ретки. Већина стена које падају на Земљу су веома ситне, а релативно мали број њих преживи свој ватрени пад кроз Земљину атмосферу.

По проценама научника мање од 10.000 метеорита судари са земљином копненом или воденом пвршином, што је незнатан број у поређењу са Месецом, који нема атмосферу и кога погађају свемирске стене различитих величина: око 11 до 1.100 тона на дневном нивоу, а то је око 33.000 судара свемирских стена величине пингпонг лоптице на годишњем нивоу.

Свемирске стене које обично завршавају као метеорити познате су као метеороиди – мали астероиди или најмањи чланови Сунчевог система. Величина им је од једног метра до зрна прашине према Америчком метеорском друштву. „Метеороиди су углавном фрагменти астероида или комета. Међутим, неки од њих могу бити остаци однешени са планета или месеца. На пример, постоји више од 300 познатих метеорита који су настали као делови Марса“, наводи Метеоролошко друштво. Метеороиди пролазе кроз Земљину атмосферу, сагоревају од ваздушног трења и стварају светлосне траке на небу. Те ватрене стене које падају називају се метеори. Веома светао метеор је познат као ватрена лопта. Хиљаде ватрених лопти букте небом на Земљи сваког дана, али већина њих је изнад океана и ненасељених региона, а већина је маскиран дневним светлом.

Већина откривених метеора на Земљи долази из метеорских киша повезаних са прашином коју ослобађају комете. Метеорске кише не производе метеорите, јер су метеорити у таквим кишама крхки да би преживели пад на земљу“, рекао је Гонзало Танкреди, астроном са Универзитета Републике у Монтевидеу, Уругвај.

Да би проценио колико метеорита успешно погоди Земљу сваке године, Танкреди је анализирао податке Метеоритског друштва. Од 2007. до 2018. године, било је 95 извештаја о паду метеорита на Земљу. Немогуће је са сигурношћу знати колико метеорита падне у океан и потоне на дно неоткривено. Међутим, 29 одсто Земљине површине је покривено копном. Урбана подручја, у којима живи око 55 одсто људи, покривају око 0,44 одсто земљишта, навео је Танкреди. „Све у свему, он је проценио да вероватно постоји око 6.100 пада метеорита годишње на целу Земљу и око 1.800 на копно“, рекао је Танкреди.

Такође је навео да се очекује да свемирске стене широке 10 метара уђу у Земљину атмосферу сваких шест до 10 година. Стена која је довољно велика да изазове експлозију попут оне у Тунгуској области у Русији 1908.године, догађа се сваких 500 година.

Процењује се да ће се велики космички удар од стене ширине око један километар дешавати сваких 300.000 до 500.000 година, док би се судар попут оног који је окончао период креде и уништио диносаурусе могао догодити једном у 100 до 200 милиона године.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Пољска ће тражити 1.300 милијарди долара одштете од Немачке због Другог светског рата
Next Article Пешић: Ту сам да вратимо српску кошарку на врх

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Спајић да хитно испита тајне милионске исплате бивше владе

Одлуком кабинета бивше владе лани је под ознаком тајности исплаћено је 5.266.036 еура из буџетске…

By Журнал

Митра Рељић: Праштај светла самотнице!

Боли ли помесну Цркву кад јој насилно и обноћ промене њен исконски и столећима крепљени…

By Журнал

Сити на крову Европе – Гвардиола урадио што нико није

У финалу Лиге шампиона на стадиону "Ататурк" у Истанбулу Манчестер сити је савладао Интер резултатом…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 5

Југословенски Дилан – народним мелосом оплеменио музику Битлса

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 3СТАВ

Правда за тајкуне

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 6СТАВ

Политичко друштво и држава

By Журнал
КултураМозаикНасловна 6СТАВ

Познати странац

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?