Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Колики су порези и доприноси на зараде у региону: Црна Гора има најнижа оптерећења плате, Србија међу највишим

Журнал
Published: 9. фебруар, 2025.
Share
Фото: Shutterstock
SHARE

Пише: Ј.К.

Нешто ређе се говори о висини бруто плате, односно о дажбинама које  се плаћају држави уз нето плату.

У Србији већ неколико година се полако смањује оптерећење нето плате и сада износио око 60 одсто, упркос предлозима и идејама да се оно смањи драстичније што би посебно растеретило најниже плате и омогућило веће запошљавање теже запошљивих категорија становништва.

Када се говори о заради, запослени најпре мисле на нето плату с обзиром да је то износ који има сваког месеца леже на рачун. Међутим, ту је још један део зараде који спада у бруто зараду и видљив је на такозваном исплатном листу.

Бруто плата је укупна сума новца коју послодавац исплаћује пре одбитка пореза и доприноса. Према важећим прописима, у Србији стопа пореза на зараде износи 10 одсто бруто плате, док доприноси за социјално осигурање укључују обавезне доприносе за здравствено осигурање са стопом од 10,3 одсто (5,15 одсто на терет запосленог и 5,15 одсто на терет послодавца) и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) са стопом од 24 одсто (14 одсто на терет запосленог и 10 одсто на терет послодавца).

Ту је још и допринос за осигурање за случај незапослености у износу од 0,75 одсто који пада на терет запосленог. Нето плата је крајњи износ који запослени добија након одбитка пореза и доприноса који збирно износе 37,8 одсто бруто плате.

У односу на просечну нето плату, порези и доприноси износе око 60 одсто.

Анализа: Како су се кретале трговачке марже у Црној Гори

На нето плату од 120.000 динара, укупан трошак послодавца је 192.500 динара, односно укупни порези и доприноси износе 72.500 динара или 620 евра.

У односу на земље региона Црна Гора бележи најнижу збирну стопу пореза и доприноса. Порез на износ дохотка у висини од 700 до 1.000 евра у Црној Гори износи девет одсто, док се на износ дохотка који прелази износ од 1.000 евра, уз постојећих девет одсто, додаје додатних 15 одсто. Укупан трошак послодавца у Подгорици на 1.000 евра нето плате износи 1.200 евра, односно намети за порезе и доприносе су око 200 евра на овај износ плате.

У Хрватској бруто плата зависи од прогресивне пореске стопе, те тако на износе до четири хиљаде евра порез је 20 одсто, а на износе изнад тога 30 одсто. Највећи део оптерећења чине накнаде за ПИО (20 одсто) и здравство (16,5 одсто).

На нето плату од 1.000 евра, особа која живи у Загребу и без деце је, плаћа порезе и доприносе од око 400 евра.

Порески систем у Босни и Херцеговини је надлежност на нивоу ентитета, Федерације БиХ и Републике Српске где порез на доходак, као и у Србији, износи десет одсто. У Федерацији су доприноси распоређени на Федерални завод за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО/МИО) у износу од 23 одсто, здравствено осигурање у износу од 16,5 одсто и накнада за незапосленост од два одсто. Ентитет РС укључује ПИО/МИО допринос од 18,5 одсто, за здравство у износу од 10,5 одсто, накнаду за незапосленост (0,6%) и допринос за дечију заштиту (1,7 одсто). Збирно гледано, у Федерацији БиХ је укупно оптерећење плате у износу од 41,5 одсто, док у Републици Српској оно износи 31 одсто.

Према подацима Еуростата, у 2023. години  просечна збирна стопа доприноса у Европској Унији износила је 29,67 одсто бруто плате. Најмање оптерећење на плате сносе грађани Кипра (14,15 одсто), Швајцарске (18,57 одсто) и Естоније (18,85 одсто). Највиша стопа доприноса и накнада на зараде је у Белгији (39,94 одсто), Литванији (37,81 одсто) и Немачкој (37,43 одсто).

Извор: Данас

TAGGED:доприносиЗарадеПорезиСрбијаЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Филм о моралној пустињи која се шири: Антонионијева разгледница из Долине смрти
Next Article Ђуро Радосавовић: Ататурк се смије

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Лука Радоњић: Избрисана је анкета РТЦГ према којој је однос за и против санкција Русији 10:90. Привремено или трајно, видјећемо

Избрисана је анкета РТЦГ према којој је однос за и против санкција Русији 10:90. Привремено…

By Журнал

Одумирање или замена становништва

После скоро деценије без политике, у Србији се она изгледа коначно враћа. Референдум расписан за…

By Журнал

Слободан Самарџић и Драгутин Ненезић о Вучићевој политици на Косову и Метохији

Професор Самарџић каже да је Александар Вучић могао да промени тактику, односно стратегију, тиме што…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Младен Мрдаљ: Студентски протест и референдумска стратегија – други део

By Журнал
Други пишу

Тесла и Јадар: Тамно лице зеленог капитализма

By Журнал
Други пишу

Милентије Ђорђевић: Здравица и здравичарење

By Журнал
Гледишта

Војин Грубач: Спајић, и састанак са „зидом који трепће“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?